Zamislite situaciju gde ste se družili, zabavljali društvo, bili klovn, a da Vam to nije prijalo, da ništa u takvim situacijama nije doprinelo Vašem razvoju.
Sigurna sam da ste svi puno puta bili u ovakim situacijama - ja lično nebrojeno puta. Maltene, u jednom periodu mog postajanja to je bio stil življenja.
Ta "druženja", po defoltu, u kojima smo omiljeni lik i glavni animator, po pravilu su se završavala (priznajte to) nezadovoljstvom, prazninom, i osećanjem krivice, da smo i ovaj put utrošili dragoceno nam vreme, na ljude i razgovore kod kojih imamo status već formirane, poznate i napisane uloge.
Kad sve to znamo, i kada smo ga svesni, zašto ne bismo postavili sebi najprostije pitanje na svetu: Zašto to radimo?
Zašto stavljamo sebe u situaciju koja nam ne prija? Zbog čega nemamo dovoljno hrabrosti da odbijemo poziv za druženje, za koje unapred znamo da će nas ostaviti praznim, da ćemo se osećati kao isceđena krpa?
Svako od nas ima različite odgovore na ovo pitanje, i svi su verovatno ispravni i istiniti, no u biti svakog od tih odgovora leži potreba da budemo voljeni, prihvaćeni, uključeni, traženi...
Sve ovo je vežano sa manjkom samopouzdanja, sa nedovoljnom verom u sebe, sa osećajem da nam ne pripada bolje, da ne zaslužujemo bolje. I umesto da se izdignemo i odlučimo da izađemo iz tog začaranog kruga, mi svaki put kad kažemo "Da", a mislimo "Ne" sve više pokazujemo jedno veliko nepoštovanje prema nama samima. A kad ne poštujemo sebe, onda na indirektan način, šaljemo poruku drugima da možda i nismo vredni poštovanja...
Šta treba da se desi kako bismo sebe oslobodili uloge u kojoj smo se zarobili? Od drugih i od sebe?
Možda za početak, treba biti iskren. Prema sebi, a i prema drugima. Naučiti da cenimo sebe, da poštujemo svoje vreme, svoje potrebe, a ne da smatramo da su potrebe drugih važnije. Što je u osnovi poremećaj afektivne ličnosti. Ličnosti koje imaju ciklotimnu strukturu - kreću se na polovima, nisu ravnodušne, imaju ciklotimnu skalu razpoloženja.
Što češće stavljamo sebe u drugi plan, ulazimo u drugu poziciju, vrednujemo druge više od sebe, to ćemo više oscilirati po ovoj skali!
Ovakav obrazac ponašanja, ne možete promeniti ako ne odlučite da ga promenite.
Svakako nije lako, ali je moguće. U početku je uvek teško reći ono što zaista mislimo, ali verujte, to je jedini put. Drugi to ne može da uradi umesto nas.
Sa ovim na umu, pozivam Vas da ove nedelje doneste bar jednu ulogu koja će za cilj imati jačanje Vašeg samopouzdanja. Uradite ono sto mislite da treba da uradite, ono što Vama prija, a ne ono što prija drugima, a Vama ne.
Dajte sebi malo ljubavi!
Želim vam inspirativnu nedelju i šaljem vam okean ljubavi,
Lidija
No comments:
Post a Comment