Nepotreban teret

„Pitao je učenik učitelja:

Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav.

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu.

I to je sve? – upita učenik iznenadjeno.

Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir.

Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.

Ali učitelj je odgovorio:
To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”

nepotreban-teret

Optimizam i pesimizam u ogledalu

Kada pogledam optimizam i pesimizam u ogledalu, uvek se zapitam da li je optimista samo „dobro raspoloženi“ pesimista, a pesimista  “optimista u depresiji“?  Kako da ih pepoznamo?
(Uzgred, mislim da ne postoje realni i nerealani, već samo umereni i neumereni optimisti, odnosno pesimisti).

Optimista posmatra svet sa svetlije strane pa retko reaguje na „loše stvari“, jer ih ne doživljava „loše“ kao pesimista, ali ne reaguje preterano ni na „dobro“, jer je to za njega normalno i očekivano.
Pesimista ne reaguje na „loše“, jer mu to dodje kao normalno. Njemu je, na neki način, i drago kada je zaista „loše“, jer je to potvrda da je on u pravu, dok „dobra stvar“ može i da ga, mada s nevericom, ugodno iznenadi.

Šta je optimizam? Optimizam je pozitivan pogled na život i konstruktivno razmišljanje o mogućem, dobrom i lošem. Optimizam nije slepo verovanje samo u „dobro“ ili svesno ignorisanje svega što je loše.
Šta je pesimizam? Pesimizam je negativan pogled na život i razmišljanje koje sve stavlja pod sumnju u težnji da pronadje samo loše i u svemu vidi nešto „loše“.

Uvek kada se previše očekuje  sledi razočaranje, jer su takva očekivanja nerealna (neostvariva). Ako smo skromniji i kada nastojimo uživati u onome što imamo, vrlo je lako biti optimista. Iz ovoga može da se pogrešno zaključi da je najveći „optimista“ onaj ko ništa ne očekuje, pa nema šta ni da izgubi!? Ali, zar to onda nije čovek bez nade i vere? Svi znamo da jenada ta poslednja iskra života koja nas, i u najtežim okolnostima, sprečava da se potpuno ne ugasimo!
Ovaj raskorak u razmišljanju nastaje  kada pokušavamo da optimizam i pesimizam objasnimo onim što nam se dogodilo (ili se dogadja), zaboravljajući pritom, da kvalifikacija tih dogadjanja (dobri ili loši), zavisi upravo od toga kako o njima razmišljamo i kako ih doživljavamo. 

Optimista je svestan da je svako razočaranje korak bliže ka gubitku nade koja je „kamen temeljac“ optimizma! Istovremeno, samo lažni optimisti održavaju svoj imidž „optimiste“ tako što sve neprijatne stvari guraju  “pod tepih“ ili ih ignorišu, teše sebe i druge ljude stereotipnimfrazama tipa „u redu je“ , „biće bolje“, „to je sudbina“, „ne vredi plakati“ i tako redom.
Ako se samo i jedino radi o neispunjenju želja,  mora doći do razočaranja koje otvara put ka postepenom (i konačnom) gubitku nade i svake vere u bolje sutra. Pravi optimista nikada ne gubi nadu! Dobra stvar je, što se njemu (optimisti) to ne može desiti, a za pesimistu je to ionako „normalno stanje“.

Manja ili veća očekivanja od života, ljudi ili svevišnjeg, svejedno, uvek su pitanje stava, načina gledanja, razmišljanja, vidjenja i doživljavanja svega onoga što nam se dešava! To nikako nije stvar „prizivanja“ ili „čvrstog verovanja“ u ono čemu težimo. Niti se optimizmom „priziva“ dobro niti se pesimizmom „priziva“ loše, već se i jednima i drugima dešavaju (ili mogu desiti) slične stvari, ali ih oni različito vide i ocenjuju i na kraju tako pro(do)življavaju i tumače!

Možemo zaključiti da je jako važno na koji način razmišljamo o sebi i životu, jer ondatako to i vidimo, a kako vidimo tako doživljavamo! Promenom pogleda na život, menja se slika (vidjenje) tog života. A sve do tada, pesimista će uvek da vidi i (zato) da kaže da je čaša ispred njega pola prazna, a optimista će za istu tu čašu uvek reči da je do pola puna!I šta sledi? Optimista je srećan i zadovoljan, jer ima pola sadržaja u čaši, a pesimista je nesrećan, jer nema pola sadržaja u čaši. Optimista je zahvalan za to što ima, a pesimista proklinje sudbinu  i krivi sve redom za to što i njemu čaša nije pola puna!

I na kraju kratka priča:Dva drugara šetaju ulicom. Jedan je gurman a drugi pivopija. U obližnjem kafiću neki ljudi jedu, a neki pijuckaju. Tu je i mnogo šarenih reklama za hranu i pića. U jednom trenutkugurman reće da je ogladnio, jer svi oko njega nešto jedu, a i ove reklame za hranu su neverovatne. Pivopija reće to isto ali za žeđ i piće.

optimizam-i-pesimizam-u-ogledalu/

Majkl Dž.Čejs - Da li je vaša čaša do pola prazna, ili do pola puna?

Nek vam preliva u životu!

Uživajte u moći vaše perspektive.

 Ima jedna predivna priča o sedmogodišnjim blizancima. Jedan je bio potpuni pesimista, a drugi apsolutni optimista. Zabrinuta za njihove ekstremne ličnosti, majka ih je odvela kod psihijatra.

Doktor je prvo pokušao da izleči pesimističnog dečaka, koji je uvek plakao, žalio se, kukao, očajavao bez obzira kakve su okolnosti bile u pitanju. U cilju da razvedri njegov pogled na život, psihijatar ga je odveo u sobu koja je bila do plafona puna najnovijih igračaka za decu. ‘Ovo je sve za tebe’ – rekao je psihijatar detetu. Narednih nekoliko minuta, dečak je pažljivo gledao u igračke, i umesto da se baci na njih, otvori kutije i počne da se igra, on je briznuo u plač.

‘Šta je bilo?’ – upitao je psihijatar, zbunjen dečakovim ponašanjem, ‘Zar nećeš da se igraš ni sa jednom od ovih igračaka?’

‘Da!’ vrisnuo je mali dečak, ‘ali na ovoj kutiji kaže da je to za decu koja imaju 9 ili više godina, a meni je samo sedam. A ova druga, njoj trebaju baterije, a ja nisam poneo nijedne baterije od kuće! A ova kaže da treba prvo da se podesi, a ja ne znam kako!’ Sada, duboko zabrinut stavom deteta, doktor je obavestio majku da će zaista biti potrebno određeno lečenje za dečaka.

Zatim je psihijatar započeo sesiju sa drugim dečakom, večnim optimistom. On je bio potpuna suprotnost svom bratu, i ništa ga nije moglo rastužiti. U pokušaju da promeni njegov stav, doktor ga je odveo u staju prepunu svežeg konjskog izmeta. Siguran da će ga ovo uznemiriti, doktor je rekao: ‘Ovo je sve za tebe sine, ovo je moj poklon tebi!’

Umesto da gleda gomilu izmeta sa zgrčenim izrazom lica od užasa, dečakove oči sijale su od uzbuđenja. Sekundu kasnije, dečak je radosno, i sa nestrpljenjem uskočio u gomilu smrdljivog izmeta, i počeo svojim ručicama skupljati jednu po jednu gomilu konjskog izmeta. Potpuno zbunjen i zabrinut za zdravlje deteta, psihijatar je vikao: ‘Šta to radiš?’

Brisaći se, mali optimista ga je pogledao i rekao: ‘Pored svog ovog izmeta, sigurno je tu negde i jedan poni!’

Mnogi ljudi su čuli ovu priču, ali je nisu shvatili. Da jesu, uvideli bi da je sve pitanje perspektive. Izbor da na svet gledamo optimistično, i sposobnost da nađemo ‘ponija’ u svim izazovima koji nam dolaze u životu, je poenta svega. Nažalost, većina nas odluči da ostane zaglavljena u ‘gomili’ i da gubi svoje vreme žaleći se na situaciju. Ovo je gledište jedne žrtve, i ono nikad ne može dovesti do radosnijeg i boljeg života.

A postoje i oni koji jednostavno ne mogu podneti smrad izmeta duže od dan-dva, pre nego što odluče da postoji još jedan način da sagledaju svoje probleme. To su ljudi koji vide ‘širu sliku’ svega, zgrabe lopatu i počnu skupljati izmet! Oni shvataju da je kretanje kroz izazove ono što nas konačno dovodi do samootkrića (oni rastu duhovno, i svojom ličnošću, kroz svoje izazove), saosećanja (njihovo srce potom odlazi onima u sličnoj situaciji), i mudrosti (oni steknu iskustvo i uvid kako da pomognu drugima).

Možda je najveći dar koji nam je dat kao kreativnim bićima, moć izbora. Činimo hiljade i hiljade izbora svaki dan – bilo da su ti izbori ljudi sa kojima komuniciramo, naše karijere, reči koje biramo da izgovaramo, odeća koju nosimo, ili ulica kojom izaberemo da idemo. Naš život je gomila odluka koje smo načinili. Moć izbora nas čini prosečnim ili specijalnim, a biti svestan izbora znači imati sposobnost da manifestujemo i promenimo sve što poželimo.

photo: an offering by scarlethawk

Moja odluka da preuzmem potpunu odgovornost, je bio moj prvi korak ka životu koji nije više nije bio pun zagonetki krivice i konflikata. Bilo da je u pitanju bila moja depresija ili finansijska situacija, više nisam bio voljan da svoj prst upirem u ostatak sveta. Nakon što sam odabrao da budem 100% odgovoran za sve što bi mi došlo na moj put, moje okolnosti su počele da se menjaju.

Sada znam da je na meni da sredim svoje emocije, karijeru, finansije, odnose, čak i svoju sposobnost da izgubim koju kilu. Ova odluka mi je dala ogromni osećaj poverenja u sebe, što se oslikalo mnogim novim prijateljima i sjajnim prilikama.

Naučio sam da je odgovornost privlačna osobina, pogotovo što su me ljudi kasnije pitali za savete. Saznao sam da ona takođe podrazumeva da s’vremena na vreme progutam svoj ponos i povremeno izgovorim pet izazovnih rteči: ‘Žao mi je’, i ‘Pogrešio sam’.

Ovo je jedna od najtežih ali oslobađajućih stvari koje možete učiniti u svojoj komunikaciji sa drugima. Priznanje da ste pogrešili je obavezna stvar ako želite da živite u miru, i to je zaista istina, bez obzira da li je u pitanju vaš brak, ili čekanje u redu, ili gužva u saobraćaju. Otpuštanje vaše potrebe da uvek morate biti u pravu automatski završava svaki konflikt i povlači želju ega da bude ‘bolji’ nego iko drugi.

Da li je ovo lako? Apsolutno ne. Ali vremenom, uz pomoć samoposmatranja, neće samo postati moguće za vas, već će vam taj način biti nešto sasvim prirodno i logično. Nakon svega, tako ste i stigli u ovaj svet. Kada ste rođeni, nikad vas nije interesovalo da budete u pravu, ili da budete superiorniji od drugih. Istinsko, bezuslovno ja, želi saradnju, a ne takmičenje.

da-li-je-vasa-casa-do-pola-prazna-ili-do-pola-puna/

Od ambicije ka svrsi, Vejn Dajer

Sjajan film,preporucujem da ga pogledate. Govori o pogledu na zivot,sta je zaista bitno.Ako se zivot bazira na pogresnim ciljevima sreca ce uvek izmicati.Ako se okrenemo ka onome sto je zaista bitno sada i ovde,vec sada i vec ovde ce biti mnogo bolje a vrlo brzo i dobro,pa i odlicno.Stanje zadovoljnog zivljenja je tu na korak od nas. Zanimljiva prica koja je ispricana kroz ovaj film je mudrost.
Svakako mi je bio inspiracija kada sam ga pogledao i u duhu sirenja pozitivnih misli,reci,dela sam postavio ovaj video da ga vidi sto vise ljudi kako bi i ovaj svet bio sretnije mesto.

Dr.Vejn Dajer je svetski poznat autor i govornik u oblasti samorazvoja. Autor je preko 30 knjiga, audio i video programa, i pojavljivao se u hiljade TV i radio emisija. 
Dajer poseduje doktorat iz Obrazovnog Konsaltinga, i bio je profesor na Univerzitetu Sv.Džon, u NJujorku.
NJegovi fanovi su ga prozvali 'Otac Motivacije'. Uprkos svom teškom detinjstvu koje je proveo po sirotištima i starateljskim porodicama, Dr.Dajer je prevazišao mnoge prepreke i izazove kako bi svoje snove pretočio u realnost. Danas, on provodi većinu svog vremena pokazujući drugima kako da učine isto.
Kada ne putuje svetom šireći svoju inspirativnu poruku, Vejn piše u svome domu, na havajskom ostrvu Maui."

Dostojevski

Na Rubu Znanosti - Transurfing

Osnovne ideje o Transurfingu, tehnici upravljanja sopstvenom realnoscu,  predstavljene su u emisiji "Na rubu znanosti" na vrlo lep i jednostavan nacin ...preporucujem :-)