Šta je to što vas ograničava? Koga krivite za ono što nemate a želite? Dok sebi postavljate ova pitanja, shvatićete koliko negativnih i toksičnih osećanja kulja vašim telo, čineći od njega napetu, tempiranu bombu koja samo čeka trenutak da eksplodira. Neki će reći, krivi su mi roditelji, neko će za svoje loše raspoloženje navesti nezadovoljstvo na poslu, neko će tom spisku pridodati ljutog šefa, besparicu... I da, sve su to činioci koji nas ometaju, ograničavaju. Ali onoliko koliko im dozvolimo.
Psihoterapeut Filis Kristal je izjavila: "Zbacite sa sebe mučno osećanje da ste iskorišćeni i jadni. Nikad niste bespomoćni. Uvek postoji rešenje." Tajna svake lične tranformacije leži u pokretanju i stvaranju svesne namere, a prvi korak podrazumeva da zaista želite preobražaj.
Postavite sebi pitanje: da li ste suštinski spremni da postanete sve što biste mogli, da prihvatite sve što proces tranformacije podrazumeva? A ponekad podrazumeva da, kao što je Herman Hese napisao, razorite čitav svoj svet poput ljuske jajeta, kako biste se ponovo izgradili. Istina je da je mali broj nas spreman da podnese ono što promena ovakve vrste nosi. Naročito jer nam ona često nanosi bol, zato što je veliki deo našeg identiteta uložen u način života na koji smo navikli. Međutim, boli i da nastavite po starom, u obrascima koji su prevazišli sopstvenu korisnost. Zato je važno da jasno definišete šta želite da budete i kako želite da vaš život izgleda. Time pokrećete inicijalnu, kompleksnu nameru i upućujete je u pravcu onoga što želite da postignete.
Reči se u tom procesu koriste kao moćno sredstvo transformacije, a jezik postaje ključni faktor samosvesnosti i samoosnaženja. Kada svoju nameru izgovorimo naglas, svaka ćelija u telu je čuje, svaka ćelija zna da smo spremni i šalje nam odgovor. Osim toga, moć reči se ogleda u zvuku, intonaciji i važno je da pažljivo odaberete reči, jer sve što kažete doprinosi energiji sredine u kojoj živite. Vi izgovarate reč i vi joj i dajete moć i ono što govorite vitalno je za način na koji egzistirate u svetu.
Međutim, ego, vaš lažni identitet, nastaviće da vam kontroliše život onoliko dugo koliko ga budete prihvatali kao svoj stvarni identitet. Koliko dugo ćete podnositi njegovu torturu zavisi od vašeg praga emocionalnog bola - tačke u kojoj ćete reći: "Mora da postoji nešto bolje", iskreno verujući da je to istina. Kada pokrenete nameru i definišete jasno promenu kakvu želite, dajete dozvolu svesti da interveniše u fizičkoj egzistenciji, ali dok se emocionalno ne očistite, vaš duh neće moći da pomogne.
To znači da ćete morati sebi da dozvolite da osećate, da ostvarite kontakt sa nadirućim emocijama, ne prekorevajući sebe zbog onoga što osećate, ne želeći da ta osećanja nestanu i ne zadržavajući ih duže nego što bi prirodno trajalo. Kada se bujica osećanja smiri, kada ona počnu da jenjavaju, i na kraju, kada sasvim nestanu, znači da je telo emocionalno čisto.
Bez obzira na to kako izgleda realnost, sve prepreke ste stvorili sami. Pred vama je zadatak suočavanja sa činjenicom da ne postoji niko drugi koga biste mogli da okrivite za svoje nedaće i da vidite sebe kao istraživače, učenike na putu ka duhovnom isceljenju.
Naš lažni identitet - ego- tvorevina je uma i struktuiran oko ispravnog postupanja. Kako um počinje da prozire sopstvenu varku uklapanja u društveno prihvaćene ili porodično nasleđene norme, tako se suočava sa pitanjem šta treba da uradi kako bi se pouzdano znalo da će se stvari sasvim sigurno dovesti u red. Um počinje da se buni, svi njegovi kritički glasovi se udružuju i nastaje skoro psihotično stanje u kojem, ma koliko iskustvo bilo neprijatno, nastaje momenat njegove predaje.
Ne živite u prošlosti
Svi oni koji krenu put traganja istinskog sebe imaju u jednom trenutku osećaj očaja zbog toga što ništa ne uspeva, da je uzaludno sve što rade, a uskovitlani um izaziva parališuće osećanje straha. Laž života stvorena umom otkriva se i ukazuje svoju utemeljenost na pogrešnim smernicama i tumačenjima, stvarajući konflikt u telu s kojim pragmatičan um ne može da se nosi i protiv kog će se braniti svom silinom, ne mareći za ono kroz šta prolazi telo.
Međutim, ma koliko dramatično i teško ovo iskustvo bilo, ono je pokazatelj da ste na dobrom putu da razorite ego stvoren pogrešnim uverenjima i da ste na putu istinskog otkrivanja onoga ko ste i šta želite. Što je pobuna veća, to ste bliži rešenju. Onog trenutka kada utišate ili izbrišete ego, kada dozvolite čistim emocijama da teku mislima i telom, kada počnete da verujete u sebe - znaćete kako da živite.
Svaki trenutak koji provedete razmišljajući o prošlosti, kradete od sopstvene budućnosti. Trošite energiju sada, zbog onoga što će se možda desiti nekada i neprestanim razmišljanjem o onome što niste želeli da vam se dogodi sprečavate da vam se desi ono što priželjkujete. Zrela odluka kojoj je vreme da je donesete jeste da ostavite prošlost tamo gde joj je mesto - daleko iza vas.
Nesumnjivo da su se svakome od nas desile stvari koje nismo mogli da sprečimo. Gubitak voljenih osoba, rastanci koje nismo želeli, promene kojih smo se plašili.
Međutim, to su događaji koje nismo mogli da promenimo, ali možemo da promenimo kako ćemo se zbog njih osećati, možemo da obratimo pažnju na budućnost i ono što će doći. Razvojni psihoterapeut i psiholog Alis Miler je izjavila: "Što više idealizujemo i potiskujemo svoju prošlost, to se snažnije vraća da nas progoni svojim negativnim uticajima". Ali, ako živite potpuno u sadašnjem trenutku, prošlost vas ne može poraziti, ma kakva ona bila.
Da biste je prebrodili, Olga Hadžić i Tanja Šešum u svojoj knjizi "Bolji život iz dana u dan" predlažu da napravite ličnu liniju prošlosti. Na sredini većeg parčeta papira nacrtajte vremensku liniju, čiji ćete početak označiti sa rođenje, a kraj sa danas.
Izdelite je na periode od pet godina. Iznad linije ubeležite pozitivne prekretnice ili događaje, a ispod linije negativne, uvažavajući i tačnost trenutka kada su se desili. Pogledajte rezultat i razmislite o tome kako ste uspešno prebrodili sve životne krize, iako su vam tada delovale nesavladive. Ova linija prošlosti će vam biti veliko ohrabrenje u sledećoj situaciji koja će vam delovati nerešiva ili nesavladiva. Ona će biti dokaz vaše borbenosti i pobeda duha nad preprekama.
U našoj prirodi je da se odupiremo promeni i težimo da zadržimo stanje u kom se nalazimo, makar to stanje bilo stanje mirovanja ili ono u kom se ne osećamo dobro. Poput hodanja u starim cipelama koje smo izgazili, pohabali, ali verujemo da su nam udobnije od novih. Međutim, stvaranje navika je mnogo lakše nego što nam se čini. Robin Šarma je u svojoj knjizi "Kaluđer koji je prodao svoj ferari" istakao da je potrebno da prođe 21 dan da bi se stekla nova navika.
Sada je savršen trenutak da steknete naviku poštovanja sebe. Nemojte sebi prebacivati, nemojte kriviti sebe što ne možete brže, bolje, što niste lepši, uspešniji. Ako stalno sebi govorite da ste glupi, ili loši, ostaćete tamo gde ste. Ako želite da u svoj život primite nove zdravije navike, biće vam potrebna najpre sopstvena podrška oplemenjena ljubavlju. Luiza Hej u knjizi "Moć je u vama" savetuje: "Reci sebi: Činim najbolje što mogu i iako sam sada u gužvi, nekako ću se izvući, pa hajde onda da nađem najbolji način za to."
Najpre mi stvaramo svoje navike, a posle one stvaraju nas.
Često smo preopterećni u skoro svakom segmentu života i ne znamo odakle da počnemo sa sređivanjem - da li je to posao sa mnogo obaveza, porodica sa čestim konfliktima ili slobodno vreme kojeg je malo. Da biste lakše sagledali kojoj oblasti života treba da se posvetite, poslužite se jednom računicom: napravite tabelu od 3 reda i 3 kolone sa 9 kvadrata. U svaki kvadrat upišite aktivnost i oblast u kojoj uživate (prijatelji, porodica, vreme za sebe...) i slobodno dodajte još kvadrata kako vam se afiniteti budu povećavali. Kako nedelja ima 168 sati, od 56 sati koje verovatno provodite spavajući, ostaje vam 112 sati za život.
Obrišite suze
Saberite broj sati u tipičnoj sedmici koje provodite baveći se aktivnostima koje volite, prebacite brojke u procente od 112 i upišite adekvatne procente u adekvatne odeljke. Tako ćete videti u kojim oblastima treba nešto da promenite. Zapamtite da izbalansirate svaku oblast gde želite da se procenat poveća. Nakon toga prevedite procente u sate i razmislite da li vam je nov životni plan izvodljiv.
Ako otkrijete čemu treba najpre da se posvetite, napravite plan akcije. Ubacite u tabelu dva reda za upisivanje kako ćete izvesti te promene i kom vremenskom roku. Vaše uspehe organičava jedino misao da ih ne možete postići.
Patnja je normalna psihološka reakcija čoveka koju nalazimo i kod dece. Međutim, tuga i plač kod dece imaju odbrambenu ulogu, jer kada su nemoćna ili nezadovoljna, plačom traže od odraslih reakciju i pozivaju na samilost. Tokom odrastanja usvaja se jedan model ponašanja - model žrtve, tokom kog se i odrasli često prepuštaju toj ulozi, ne primećujući kako se lako prepuštaju iluziji patnje koja opstaje isključivo zahvaljujući njihovoj veri u nju.
Naša patnja je samo naša loša navika da patimo, ali vremenom, udubljujući se u ulogu žrtve, ona za nekog postaje stil života, kod nekih način preživljavanja, a nekih čak i "druga priroda".
Objašnjavajući sebi i drugima kako nam je težak život, kako nas niko ne razume, kako smo nesrećni i ništa nam ne ide od ruke, samo potenciramo postojanje ove iluzije i zaista počinjemo da posmatramo svet kao ružno i neprijatno mesto za život. Počinjemo da upotrebljavamo patnju i za odbranu i za napad, sredstvo za privlačenje pažnje, način da zadržimo druge pored sebe ili zatražimo samilost od bližnjih, što nas još više vuče na dno. Jednostavno - više ništa ne možemo da uradimo bez svoje patnje.
Ako želite da raščistite sa patnjom, promenite svoj odnos prema njoj. Prestanite da verujete u nju, da je tretirate ozbiljno i da stalno očekujete kako drugi treba da vam priđu, pomognu i reše vaše probleme. Ako hoćete da se rešite patnje - odmotajte klupko, pronađite njen pravi uzork. Tada više neće biti ni prilike da gradite tu iluziju.
Strah od starosti kao doba bez užitka, neopravdan je čak i sa naučne strane. Istraživanjem koje su 1998. godine sproveli Mrožek i Kolarc a čiji su rezultati objavljeni u Journal of Personality and Social Psychology ustanovljeno su da se sreća može razdeliti na tri komponente: životno zadovoljstvo, prijatne emocije i neprijatne emocije. Sa godinama životno zadovoljstvo raste, neprijatne emocije se menjaju a sa iskustvom se menja i intenzitet emocija: nema više mladalačkog euforičnog oduševljenja, ali ni uronjavanja u očaj kojem su mladi posebno izloženi. Dakle, stariji ispitanici su podjednako uživali u životu kao i mladi, možda čak i više, ali su izvori zadovoljstva bili različiti. Najsrećniji su oni koji su uključeni u verske aktivnosti, koji su bili posvećeni odnosima sa porodicom i prijateljima i koji su bili motivisani za bavljenje različitim aktivnostima. Zato se vodite onim što je Ketrin Hepbern rekla: "Život treba živeti. Ako moramo da izdržavamo sebe, bolje bi nam bilo da pronađemo nešto interesantno što ćemo raditi. To se ne postiže pasivnim sedenjem".
Voda koja stoji je mutna, neprijatnog mirisa, mrtva, za razliku od bistrih planinskih brzaka sa pitkom vodom. Tako je i sa nama - ako se malo krećemo, zadržavamo u sebi toksine koji štete telu i izazivaju razna oboljenja. U procesu transformacije ličnosti, ritam kao sastavni deo svake životne manifestacije zauzima važno mesto. Čovek je deo ritma prirode, u samom našem telu najevidentniji ritmovi su disanje i otkucaji srca, a i vodimo se nekim ritmom života - spavanje, ustajanje... Zato je važno da sledite ritam prirode, ali da vaša energija teče u skladnom ritmu sa telom.
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, cirkulacija energije u telu može se poboljšati različitim načinima i energetskim vežbama. Praktikovanje tai či čuana, meditacije, primenom akupunkture, specifičnim vežbama, automasažom, či gongom, do-in vežbama ili tehnikama masaže Tuina - mogu da se otvore svih 12 glavnih meridijana. Najbolje je da ove vežbe radite ujutru, a njihovim redovnim izvođenjem posebno koristite unutrašnjim organima, jačate energetski nivo i održavate zdravlje.
Volite svoje telo
Možda vas okolnosti koje vas okružuju ne ispunjavaju, možda ne možete da promenite telo u kom ste se rodili ili genetiku koju ste nasledili. Ali ako nastavljate da živite u nezadovoljstvu, nećete moći da se oslobodite onoga što vas muči. Prava promena nastaje tek kada prihvatite svoju aktuelnu realnost i odlučite kako želite da oblikujete buduću. Tehnika ogledala je odlična za upoznavanje svog tela, sebe, svojih mana i vrlina. Ujutru, dok se umivate, smejte se svom liku u ogledalu i na sav glas ponovite: "Predivna si osoba! Zaslužujem najbolje, još od sada!" Pokrećući lanac dobrih vibracija, vi učite da volite sebe i otvarate vrata ljubavi i prema drugima...
Sve što naša svest ne može da prihvati, postaje deo nesvesnog. Ovi potisnuti sadržaji koji nas naizgled više ne muče, lagano traže svoj način da se ispolje i najčešće ga pronađu u obliku bolesti, koja onda postaje vidljiva manifestacija onoga što smo potisnuli. Jednostavno - koliko god da dovodimo sebe u zabludu, naše telo ne laže, a bolesti nas na čudan način nagone da budemo pošteni prema sebi.
Zato je važno da ih shvatimo kao šansu za unutrašnji razvoj ličnosti, kao savetnika koji nam pokazuje ono što ne vidimo uveravajući sebe da je sve u redu i onda kada nije. "Premda bolest predstavlja vidljivu manifestaciju onoga što smo potisnuli", piše Vesna Mlađenović u svojoj knjizi "Božanska harmonija pokreta", "mi ne možemo biti svesni njenog pravog porekla. A kada toga postanemo svesni, simptomi bolesti prelaze iz some u psihu, postajemo tada svesni do tada nesvesnog konflikta, a telesni simptomi nestaju". Efekti bolesti se odnose na telo, ali uzroci pripadaju psihi - svaka vrsta fizičke patnje rađa se iz uzorka koji je psihički. Zadatak svakog obolelog je da otkrije značenje, poruke koje mu bolest šalje.
Kako biste otklonili uzrok nekog problema, možete da praktikujete jednostavnu vežbu: nakon što ustanete, pogledajte se u ogledalo i recite sebi: "Volim te. Šta mogu da učinim za tebe danas? Kako mogu da te usrećim?" Poslušajte svoj unutrašnji glas i odgovor koji vam iz dubine bića stiže. Pred ogledalom možete oprostiti sebi ili drugima, a možete i razgovarati sa drugima i možda doći do rešenja nekog problema u odnosu.
"Kao što na telesnom planu organizam izbacuje toksine, tako na egzistencijalnom planu izlaze na površinu - nekada vrlo dramatično - sve laži i iluzije koje nas onemogućavaju da budemo srećni. Pustimo ih da odu i ozdravićemo. Ozdraviti znači naučiti voleti sebe, poštovati sebe i ponositi se sobom", savetuje Vesna Mlađenović.
