Kad
sam imao šta izgubim, dobio sam sve. Kad sam prestao da budem onaj koji je bio,
pronašao sam sebe. Kad sam upoznao poniženje i uprkos tome nastavio da koračam
uzdignute glave, shvatio sam da sam slobodan da biram svoju sudbinu.
To
je smešno: Bolje da patim kao što sam i ranije patio, kad su druge osobe koje
sam takođe voleo rešavale da me ostave. Bolje je da oližem svoje rane kao što
sam činio u prošlosti. Neko vreme ću misliti na nju. Postaću gorak i gnjaviću
svoje prijatelje jer će mi jedina tema biti odlazak moje žene. Pokušaću da
opravdam sve što se dogodilo, provodiću dane i noći pretresajući svaki trenutak
proveden pored nje, da bih na kraju zaključio da se grubo ponela prema meni i
to meni koji sam se uvek trudio da joj pružim samo najbolje. Nalaziću druge
žene a dok hodam svakog trenutka mimoilaziću se nekom osobom koja bi mogla
biti ona. Patiću dan i noć, noć i dan. To može potrajati nedeljima, mesecima
možda čak i duže od godinu dana.
A
onda ću jednog jutra probudeti i uvideti da mislim na nešto drugo i shvatiti da
je najgore prošlo. Srce je slomljeno, ali se oporavlja i uspeva ponovno da
nazre lepotu života. To se i ranije dešavalo i dešavaće se ponovno ubeđen sam. Kad neko ode odlazi zato što neko drugi
treba da dođe – dakle ponovno ću sresti ljubav.
Onog
dana kad čovek bude dozvolio da se pojavi istinska ljubav, dobro urađene stvari pretvoriće se u zbrku i
poljuljaće sve ono što smatramo tačnim i istinskim. Svet će postati istinit tek
kad čovek bude umeo da vidi – a do tada ćemo živeti ubeđeni da znamo šta je
ljubav, ali bez hrabrosti da je prihvatimo onakvu kakva jeste.
Osoba uvek mora znati kada se
jedna faza života završila. Ako insistiramo da ostanemo u njoj duže nego što to
treba, gubimo radost i značenje drugih životnih faza kroz koje moramo proći.
Zatvaranje
krugova, zatvaranje određenih vrata, završavanje poglavlja – kakvo god da mu
damo ime, ono što je bitno je da u prošlosti ostavimo momente života koji su
svršeni.
Da li ste izgubili posao? Da li je vaša veza došla do svog
kraja? Da li ste napustili kuću svojih roditelja? Otputovali da živite u
inostranstvu? Da li se dugotrajno prijateljstvo završilo iznenada? Možete
provesti dugo vremena analizirajući zašto se to dogodilo.
Možete se zakleti sebi da nećete učiniti ni jedan korak dalje
dok ne saznate zašto su se određene stvari, koje su vam bile tako bitne i
toliko stabilne u vašem životu, odjednom pretvorile u prašinu, bukvalno u
treptaju oka.
Ali takav vaš stav bi bio užasno stresan za svakog ko
učestvuje u tome: vaši roditelji, vaš muž/žena, prijatelji, deca, vaša sestra.
Svako završava svoja poglavlja, okreće nove
listove, nastavlja dalje sa životom, i svi oni će se osećati loše gledajući vas
kako stojite nepomično.
Stvari prolaze, i najbolje što
možemo učiniti jeste da ih zaista pustimo da prođu.
I zato je veoma važno (ma koliko bolno bilo!)
da uništite suvenire, da se preselite, da mnoge stvari poklonite u sirotišta,
da prodate ili donirate knjige koje imate kod kuće.
Sve u
ovom vidljivom svetu jeste manifestacija nevidljivog sveta, onoga šta se dešava
u našim srcima – a otarasiti se određenih sećanja takođe znači napraviti malo
prostora za nova sećanja da zauzmu njihova mesta.
Zašto je toliko važno pustiti neke stvari da odu od nas. Odvezati
ih. Rešiti ih se.
Moramo da shvatimo da niko ne
igra ovaj život sa obeleženim kartama, ponekad pobeđujemo, a ponekad gubimo. Ne
očekujte da vam se išta vrati, da iko prizna vaše napore, da otkriju vašu
genijalnost, da razumeju vašu ljubav.
Prestanite da prebacujete kanal na vašu emotivnu televiziju kako
biste gledali isti program ponovo i ponovo, onaj koji pokazuje koliko ste mnogo
propatili zbog određenog gubitka: To vas samo truje, ništa drugo.
Ništa nije opasnije nego neprihvatanje ljubavnih veza koje su
završene, posla koji je obećan ali još uvek nema određen datum početka, odluka
koje su uvek odlagane zbog nekog ‘boljeg momenta’.
Pre nego što novo poglavlje
počne, staro mora da se završi: Recite sebi da ono što je prošlo, više se nikad neće vratiti.
Setite se da je postojalo vreme kada ste mogli živeti bez te stvari ili te
osobe – ništa nije ne zamenjljivo, navika
nije potreba.
Ovo može zvučati tako očigledno, može biti čak i teško, ali je
veoma važno.
Zatvarajte krugove. Ne zbog
ponosa, nesposobnosti ili arogancije, već jednostavno zbog toga što se to više
ne uklapa u vaš život.
Zatvarajte vrata, promenite
ploču, očistite kuću, otresite prašinu.
Prestanite biti ono što ste bili i postanite ono
što jeste.
Paolo Koeljo
No comments:
Post a Comment