Doza

Jednom prilikom, mudri lekar je rekao: - Najbolji lekovi za ljude su brižnost i ljubav.

Neko je upitao: - A šta ako ne deluju?

Osmehnuo se i odgovorio: - Povećajte dozu.

Misli -

Sve ovo znamo..al ne primenjujemo..valja se podsetiti :-)

Mudre - Zdravo živo!

Koliko u sebi nosite negativne energije i kako da je se rešite?

Nekada je negativna energija majstor sakrivanja. Mnogi je nose, a da pri tom toga nisu ni svesni.

Ima ljudi koji neprestano privlače progrešne ljude, situacije ili osećaje i sve to pravdaju ’životom’, ’sudbinom’ ili ’sticajem okolnosti’. Sebe često nazivaju ’surovo realnim’ (jer je za njih život upravo takav) i one što se svako malo nešto smeškaju i ni oko čega ne paniče nazivaju ’naivčinama’ sa glavom zabijenom u pesak. Ali, od kada to biti realan obavezno znači da će se stvari odvijati u lošem pravcu i da to treba prihvatiti kao istinu? Istina je da ako očekujete loše, loše će vas i snaći. Pa, čak iako su realni izgledi da se neka situacija raspetlja u vašu korist, i tada će se verovatno nešto izjloviti i krenuće kako ne treba.

Te i takve negativne energije mnogi nisu svesni. Ona se mnogo dobro ’skriva’, deluje kao urođena i nikad se ne dovodi u pitanje. Probajte da odgovorima na sledeća pitanja procenite nivo negativne energije koju nosite:

Da li se žalite? Često ili povremeno?
Da li često raspravljate o tome šta je sve u svetu loše i to češće nego šta je u svetu dobro (loše vreme, loši uslovi za život, užasan saobraćaj, idioti na vlasti, glupi zakoni...)?
Da li kritikujete? Koga stignete ili samo pojedince?
Da li vas privlače drame i katastrofe (da li možete sebe da odlepite od televizora kada se emituje vest o nekoj nesreći ili raspadu porodice neke od poznatih ličnosti?)
Da li krivite? Bez prestanka ili u određenim situacijama?
Da li verujete da nemate kontrolu nad mnogim ishodima u vašem životu?
Da li se osećate kao žrtva? Da li govorite kako su vam drugi uradili ’ovo i ono’?
Da li ste zahvalni za život koji sada živite ili ćete biti zahvalni kada sve, po vašem, dođe na svoje mesto?
Da li osećate da vam se stvari dešavaju ili mislite da i vi učestvujete u dešavanjima?

Dva poslednja pitanja su veoma važna.

Ako ste zahvalni samo kada vam se dešava nešto, po vašoj proceni, dobro, negativni ste. Osećati zahvalnost za bilo šta, znači biti pozitivan i sigurno znači ’pozivnicu’ za dobru energiju.

Ako verujete da vam se stvari dešavaju, sebi kačite etiketu žrtve. Tačnije, za sve loše što vam se desi krivo je ’nebo’, ’život’, ’ono nešto’, a kada su u toku povoljne okolnosti i ishodi, zaslužni ste vi i vaš rad, trud, zalaganje. Zar nije čudno da za jedno krivite spoljašnje okolnosti i druge ljude, a za drugo vi kupite svo ordenje? Nije svakom prijatno da čuje, ali sami kreirate sve vaše životne okolnosti, i dobre i loše.

Ako ste odgovorili sa DA na bilo koje od ponuđenih pitanja, imate u sebi nešto negativne energije koja ima tendenciju da se raširi.Zato, postoje načini kojima možete da se ’očistite’ i dobra vest je da je to uvek moguće.

Prvo što treba bez rezerve da prihvatite da biste sebe očistili od negativne energije je shvatite da „...kada mislite da je sve što se dešava nečija tuđa krivica, mnogo ćete patiti. Kada shvatite da sve izlazi iz vas, upoznaćete radost i mir.“ (Dalai Lama)

Drugo, morate promeniti stav. Probajte da svet i događaje posmatrate sa tačke ’šta sve može biti dobro’ umesto ’šta će se sve loše desiti’. Za ovakvu promenu je potrebno vremena i posvećenosti, ali za kratko vreme dobićete iznenađujuće rezultate. Kad god uhvatite sebe da govorite ili mislite negativno, o lošim ishodima, okrenite ploču!

I, morate da prebolite sve loše u prošlosti, da ostavite iza sebe. Morate dozvoliti da mislite intuitivno, a ne samo ’realno’. Morate da vežbate da zamišljate događaje sa pozitivnim ishodom kako biste iste privukli u svoj život. Samo tako ćete sebe ubediti da sami kreirate svaki dan i svaku situaciju.

Izaberite pozitivnu energiju i ona će privući događaje sebi slične. Iznenadiće vas koliko će se brzo u vaš život useliti dobri ljudi, dobre prilike i okolnosti. Sličnosti se privlače, zar ne?

http://www.bizlife.rs/vesti/62375-koliko-u-sebi-nosite-negativne-energije-i-kako-da-je-se-resite

Sta mislite..koja su 

Tri važna uslova za dobar seks

Sveće, muzika, mirisi... lepo, ali nedovoljno. Ključni uslovi za uživanje s partnerom su daleko prozaičniji nego što se obično misli.

Dr Laura Berman je svetski poznat stručnjak u oblasti seksualnog obrazovanja i voditelj popularne emisije na TV Opre Vinfri. Objavila je brojne knjige o seksualnosti, među kojima su i "Kako razgovarati s decom o seksu", "Nije do njega, već do vas", "Seks pun ljubavi", itd. Uglavnom su nam poznata njena "važna tri uslova za dobar seks", ali budimo iskrene - da li ih redovno primenjujemo?

Prvi uslov - snažno i zdravo telo.

Ovde je reč o mišićima. I njihovoj snazi. Laura ističe da je veoma važno imati snažne pelvične mišiće koji doprinose opštem zdravlju reproduktivnih organa. U seksu, ovi mišići mogu učiniti čuda u pogledu telesnih reakcija na partnerovu stimulaciju. Zato je pravilo "broj 1" održavati njihovu snagu i to pomoću Kegelovih vežbi. Nekoliko stotina dnevno - to je mera koju preporučuje dr Berman.

Drugi uslov - kreativan duh.

Šta je to u knjizi "Pedeset nijansi siva" što je privuklo toliku pažnju čitalaca? Nije poenta u tome što pokreće libido, već što inspiriše žene da pronađu i ojačaju sopstveni "mišić za fantaziju". Jedna od ključnih erotskih tačaka zasniva se na potpunoj predaji, dakle fantaziji koja se lako može dopasti "alfa" ženama. Dozvolite svom partneru da preuzme potpunu kontrolu, zakažite i dejt "potpune predaje" s njim, a ako vam to nipošto nije po ukusu, osmislite zajedničku strategiju za jačanje fantazije. Kreativnost je važna iz jednostavnog razloga - najsnažniji seksualni organ je mozak!

Treći uslov - otvoreno srce.

Koliko god da priželjkujemo duboke i snažne seksualne doživljaje sa partnerom, dešava se da nam svakodnevica ili nešto što on kaže i učini u trenutku zatvori srce. I ta se reakcija može otkloniti vežbom. Zamislite takvu situaciju, a onda zamislite i kako vam se srce otvara, poput cveta. Zamislite kako vam se grudni koš širi i puni svetlom. Tako će se pokrenuti kanali ljubavi, radosti i - pre svega, seksualne energije.

http://www.lovesensa.rs/clanci/seksualnost/tri-vazna-uslova-za-dobar-seks

Hvatači snova

U mnogim plemenskim društvima širom sveta verovalo se da je noćni vazduh ispunjen lošim i dobrim snovima koji lete. Postojali su brojni načini na koje su ljudi pokušavali da one lepe dozovu u svoje snove. Indijanci su u te svrhe pravili hvatače snova. Običaj je bio da se njima daruju novorođena deca i tek venčani parovi. 

Indijanci imaju svoju legendu o hvatačima snova. Pre mnogo vremena, kada je svet još bio mlad, stari vrač iz plemena Lakota bio je na visokoj planini kada je dobio viziju. U toj viziji se Iktomi, veliki učitelj mudrosti, pojavio u obliku pauka. Iktomi mu se obratio na svetom jeziku, a dok je govorio, uzeo je obruč od vrbe koji je imao na sebi konjsku dlaku i perle i počeo da plete mrežu. Pričao je o ciklusima u životu - kako počinjemo život kao bebe, prelazimo kroz detinjstvo i odrastanje, do starosti kada se ciklus završava. U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše. Ako slušate dobre sile, one će vas usmeravati u pravom smeru. Kada je Iktomi završio priču, dao je vraču mrežu i rekao da je mreža savršen krug sa rupom u sredini, te da treba da je iskoristi da njegovi ljudi pronađu svoje ciljeve, da na pravi način iskoriste svoje ideje, snove i vizije. Ako verujete, mreža će uhvatiti vaše dobre ideje, a loše će otići kroz rupu. Vrač je ovo preneo svom narodu i zato sada mnogi Indijanci kače hvatače snova iznad svojih kreveta. Dobro se hvata u mrežu života, a zlo propada kroz rupu u centru mreže i više nije deo njihovih života. 

Hvatač se postavlja pored prozora u spavaćoj sobi; prema verovanju, u njegovu mrežu hvataju se snovi, od kojih samo oni dobri bivaju zapamćeni. Dobri snovi, znajući put, lebde kroz mrežu, čuvaju u sebi znanje i uspomene, zatim prolaze kroz centar i klize niz perca pravo do osobe koja sanja. Loši snovi se beznadežno upetljavaju u mrežu hvatača snova i izgore na prvoj svetlosti dana. 

Hvatači snova ne moraju se koristiti samo u spavaćim sobama, već mogu biti amajlija u kolima, ili na ulazu u kuću. Prave se od alkica, manjih ili većih perli; može se staviti i poneko perce, a mrežica je neophodna. 

Zato, ako vas muče ružni snovi, samo okačite hvatač snova iznad kreveta i lepi snovi će sami doći.

*****

Imate li hvatača snova? Nemam ga, ali bih volela da ga imam što zbog lepšeg spavanja  , što zbog esteskih razloga - prelepi su mi  Da li verujete u njihovo delovanje, ili mislite da je opet sve u podsvesti...  "

Moj komentar: Nije vazno sta je u pitanju - sve dok deluje :-)

Korak!

Ne plašite se napraviti veliki korak. Niko još nije preskočio provaliju u dva mala skoka. - David Lloyd George 

delicmogsna.blogspot.com

Podigni glavu cupavice

"Podigni glavu čupavice , to je samo još jedan pad… probudi u sebi ono nasmejano dete spremno na nestašluke - zašto ga ućutkuješ? Gde si zaboravila osmeh - zar iko može da ti ga ukrade? Dozvoli suncu da uđe u tvoja jutra, ne traži istinu lutajući poljima nesanice. Odbaci teret krivice - zar ne vidiš da su ti ruke umorne? Dokle ćeš kidati latice cveta svoje duše da bi drugima od njih postelju pravila? ’’Hvala’’ je nekima reč nepoznata …
Jednom za promenu, sebi oprosti…"  --nn--

30 stvari koje trebate prestati raditi sebi

Činjenica je da se ne možemo vratiti unatrag kroz vrijeme i promijeniti određene stvari. Također, možda ne možemo previše utjecati na stvari koje nam se događaju i koje će nam se dogoditi, ali možemo odabrati način na koji ćemo na njih reagirati. Svaki dan nam nudi novi početak. Prije nego što počnete mijenjati svoj život, trebali bi dignuti ruke od svega što vas zadržava i krenuti naprijed.

1. Prestanite trošiti vrijeme na pogrešne ljude – život je prekratak da biste vrijeme provodili s ljudima koji iz vas “isisavaju” sreću. Neki su ljudi ovisni o crpljenju vaše energije kako bi se oni osjećali bolje. Ako vas netko želi u svom životu, neka vam napravi mjesta. Nemojte se truditi oko onih koji konstantno podcjenjuju vašu vrijednost. Ne zaboravite da su pravi prijatelji uz vas kada se osjećate najgore, a ne kada ste u svom najboljem izdanju.

2. Ne bježite od problema – suočite se s njima. Znamo da to nije lako. Rješavanje problema nije lako. Oni nas čine nervoznima, tužnima, povrijeđenima, zabrinutima. Ipak, suočavanje s problemima, prilagođavanje i rješavanje je proces učenja i oni nas formiraju u osobe kakve jesmo. Pokušajte svaki problem gledati kao priliku za učenje, sazrijevanje i napredak.

3. Ne lažite sebe – čak i ako lažete cijelom svijetu, nemojte sebi. Naši životi se mijenjaju nabolje ako riskiramo, a prvi i najteži rizik je da budemo iskreni prema sebi.

4. Ne stavljajte uvijek sebe u drugi plan – u ljubavnom odnosu je najbolnije kada osoba izgubi sebe jer previše voli nekog drugog i tako zaboravi da je i ona posebna. Da, pomažite drugima, ali i sebi. Ako se nađete u situaciji u kojoj bi trebalo pratiti svoje želje i učiniti nešto što vam je važno, ne oklijevajte.

5. Nemojte pokušavati biti nešto što niste – jedan od najvećih izazova u životu je da budemo svoji u svijetu u kojem od nas stalno očekuju da budemo kao svi drugi. Netko će uvijek biti ljepši od vas, netko pametniji, a netko mlađi, ali nikada nitko neće biti vi. Nemojte se mijenjati samo da bi vas drugi ljudi zavoljeli. Budite ono što jeste i pravi ljudi će zavoljeti pravog vas.

6. Ne živite u prošlosti – ne možete započeti novo poglavlje u životu, ako neprestano čitate prethodno.

7. Ne plašite se pogriješiti - raditi i griješiti je bar deset puta produktivnije nego ne raditi ništa. Svaki uspjeh ostavlja trag neuspjeha za sobom.

8. Ne grizite se zbog starih pogrešaka – moguće je da volimo pogrešnu osobu i plačemo zbog loših stvari iz prošlosti, ali sigurno je da nam pogreške pomažu da pronađemo ljude i stvari koje su dobre za nas. Bilo što da nam se dogodilo u životu nas je pripremalo na trenutak koji tek treba doći.

9. Ne pokušavajte kupiti sreću – mnoge stvari koje želimo su skupe. A sve ono što nas istinski zadovoljava je zapravo besplatno. Ljubav, smijeh i posao koji nas ispunjavaju zadovoljstvom.

10. Ne tražite stalno sreću u drugima – ako niste zadovoljni sami sobom, nećete biti zadovoljni ni odnosom s drugima. Trebalo bi stabilizirati svoj život prije nego što ga podijelite s nekim.

11. Ne razmišljajte previše – na način koji će napraviti problem koji ne postoji. Procijenite situaciju i odlučno reagirajte. Napredak zahtjeva rizik.

12. Ne mislite da ste nespremni – nitko nije 100 posto spreman kada mu se ukaže prilika. Većina sjajnih prilika nas natjera da izađemo iz udobne i sigurne zone pa je logično da nam u početku nije ugodno.

13. Ne ulazite više u veze iz pogrešnih razloga – bolje je biti sam, nego u lošem društvu. Ne žurite. Ako je nešto suđeno, dogodit će se u pravo vrijeme, s pravom osobom i s najboljim mogućim razlogom. Zaljubite se kada ste spremni, ne kada ste usamljeni.

14. Prestanite odbijati nove potencijalne veze samo zato što stare nisu uspjele – u životu uvijek postoji razlog zašto ste nekoga upoznali. Neki će vas testirati, neki iskoristiti, a ima i onih koji će vas naučiti nečemu. Ipak, najvažnije je što postoje ljudi koji će iz vas izvući najbolje.

15. Prestanite se natjecati s ostalima - ne brinite o tome što drugi rade bolje od vas. Uspjeh je borba sa samim sobom.

16. Ne budite više ljubomorni na druge – zapitajte se : “Što ja to imam na čemu mi svi drugi zavide?” Iz tog osjećaja nemojte razviti ponos, već samopoštovanje i zahvalnost.

17. Ne jadikujte i ne sažaljevajte se – možda u datom trenutku ne razumijete zašto vam se nešto događa, i vjerojatno je vrlo teško. Ipak, sjetite se problema iz prošlosti. Često ćete primijetiti da su vas oni doveli na bolja mjesta, do boljih ljudi i situacija. Zato se osmjehnite  Dajte svima do znanja da ste danas jači nego jučer i – tako će i biti.

18. Prestanite biti zlopamtilo – ne živite s mržnjom u srcu. Tako ćete sebe ozlijediti više nego ljude koje mrzite. Oproštaj nije kada kažete : “To što si mi uradio je u redu”. Oproštaj je kada kažete : “Neću dopustiti da to što si mi uradio zauvijek uništi moju sreću.”

19. Ne spuštajte se na tuđu razinu – nemojte spuštati svoje kriterije da bi onima koji je ne žele uzdići bilo ugodnije.

20. Ne gubite vrijeme pravdajući se drugima – vašim prijateljima to nije potrebno, a neprijatelji vam ionako neće povjerovati. Učinite ono za što u srcu osjećate da je ispravno.

21. Ne radite stvari stalno iznova bez pauze – kada nemate vremena za duboko udahnuti, baš je trenutak da to učinite. Ponekad nam je potrebno da se odvojimo od onoga što radimo da bismo stvari vidjeli jasnije.

22. Prestanite potcjenivati ljepotu sitnih trenutaka – uživajte u malim stvarima, jer ćete se možda jednog dana osvrnuti i shvatiti da su one bile velike.

23. Ne pokušavajte stvari učiniti savršenima – pravi život ne nagrađuje perfekcioniste, već one koji odrade što treba.

24. Ne idite linijom manjeg otpora – kada riješite postići nešto veliko, to sigurno nije lako. Ne krećite lakšim putem. Učinite nešto posebno.

25. Prestanite se ponašati kao da je sve u redu, ako nije – u redu je da se na kratko dogodi “raspad sistema”. Ne morate se uvijek pretvarati da ste jaki i dokazivati da je sve u redu. Ne bi vas trebalo zabrinjavati ono što drugi misle. Ako vam se plače – plačite.

26. Ne krivite uvijek druge za svoje pogreške – kada druge krivite za vlastite pogreške, ne preuzimate odgovornost, pa samim tim ti drugi preuzimaju kontrolu nad vašim životom.

27. Ne pokušavajte svima biti sve – ako to pokušate, izgorit ćete. Ipak, ako uspijete nasmijati jednu osobu, sve bi se moglo promijeniti. Zato se fokusirajte.

28. Prekinite toliko brinuti – to što brinete ne znači da će sutrašnji dan biti lakši. Kako biste odlučili je li nešto vrijedno naše zabrinutosti postavite sebi pitanje : “Hoće li ovo biti važno za godinu dana? Za tri godine? Pet? ” Ako je odgovor “ne”, onda nije vrijedno brige.

29. Ne razmišljajte o onome što ne želite se dogodi – fokusirajte se na ono što želite. Ako se svako jutro probudite misleći kako će vam se nešto sjajno dogoditi tijekom dana i dobro obratite pažnju, često ćete primijetiti da ste bili u pravu.

30. Prestanite biti nezahvalni – bez obzira na to koliko vam teško ili lijepo, svako jutro se probudite zahvalni na životu koji imate. Umjesto da mislite o stvarima koje nemate, sjetite se onoga što imate, a drugima toliko nedostaje.

Izvor: atma.hr

meditacija-yoga

Seka Nikolić: Buđenje koje ne slutite

Mi svi imamo tu posebnu energiju bez koje ni mi ni planeta ne bismo postojali...

Do Seke Nikolić nisam stigla slučajno, o njoj slušam i čitam već godinama, dugo koliko sam se spremala i da je intervjuišem za Sensu. Seka je jedan od najpriznatijih bioenergetičara na svetu sa bazom u Londonu i svojim rezultatima je u velikoj meri doprinela da, ono što neki smatraju alternativnim vidom lečenja, bude uključeno u konvencionalni plan lečenja mnogih. Lekari zdravstvenog sistema u Engleskoj je preporučuju svojim pacijentima koji imaju kancer, pate od sindroma hroničnog umora, alergija i drugih bolesti modernog doba. Najbolja reklama uvek dolazi od pacijenata - uspešno je lečila decu i ljude iz celog sveta (uključujući i englesku kraljevsku porodicu, Vanesu Redgrejv i Kajli Minog), te je njeno vreme isplanirano mesecima unapred.

Na kakav god kliše da nas asocira bioenergetsko lečenje (new age hipike, bejbi bum generaciju ili opskurne oglase u časopisima koji samo produbljuju našu skepsu), Seka Nikolić svojim kredibilitetom, pojavom i elokventnošću osporava. Upoznala sam je u junu u njenoj mirnoj i udobnoj klinici gde je bezrezervno odvojila vreme za intervju.

Vaša priča je fascinantna, način na koji ste otkrili da imate dar je kao iz nekog holivudskog scenarija - jedan dan ste uspešan ekonomista, a već sledećeg Vas jure novinari iz cele Jugoslavije da zabeleže vašu priču. Možete li mi reći više o tom vremenu kada ste još živeli u Sarajevu?

Završila sam ekonomiju i radila sam kao analitičar u velikoj firmi. Imali smo kolegu koji nije mogao da hoda zbog neke nezgode, viđala sam ga svakog dana i uvek mi ga je bilo žao. Jednog dana mi je doneo nešto da potpišem i ja sam samo ustala i položila ruke na njegova ramena i to je momenat kada se sve promenilo i za njega i za mene. Sećam se da je bilo kao u snu, jer to je verovatno bio prvi put da sam otvorila te energetske kanale koji su uvek bili tu, čekali da se to desi. Sećam se da mi je samo rekao "Mnogo mi je vruće" i da je bio uplašen, ali ja kao da sam bila na nekom drugom mestu, ne znam koliko dugo sam tu stajala. Sve što mu se dešavalo mogla sam da osetim, da čujem otkucaje srca. Kad sam završila, ustao je, rekao "Mogu da hodam" i otišao. U naše dve poslovne zgrade je bilo 2000 zaposlenih i u 5 minuta vest se raširila i ljudi su počeli da mi dolaze sa raznim problemima; niko nije pitao šta se desilo, jesi li dobro, svi su samo pričali o svojim zdravstvenim problemima - sa srcem, sa disanjem...

I ceo dan je tako prošao, ljudi su dolazili i odlazili, ja sam ih isceljivala, a nisam znala šta radim. Znala sam šta nije bilo u redu sa njima, a nisam znala kako to znam. To nije znanje intelektom; to je znanje kada osetite šta nije u redu. Kad se sve to završilo jedino sam želela da odem kući, da spavam i da se probudim kao da ništa nije bilo. Jer bilo je zaista strašno iskustvo kad osetite bol drugih ljudi a da ih ne dotičete, kad znate šta sa njima nije u redu - a ne znate kako to znate. Mentalno i intelektualno je jako teško nositi se sa tim. Posebno u to vreme u našoj zemlji, u komunizmu bez religije, jer mi još nismo ni u šta verovali.

Ja sam odrasla ne pripadajući religiji, posebno u Sarajevu u to doba. Bila sam slobodnog duha kao i čitava moja porodica. Moja vera je bila vera u zvezde; uvek sam gledala gore, u kosmos i kad bih htela da trazim pomoć. Uvek sam imala tu nepoznatu vezu sa univerzalnom energijom i uvek sam je zvala univerzalnom energijom od koje ova planeta živi. Mi svi imamo tu energiju, ja je imam ekstremno više nego neki drugi ljudi, ali bez te energije ova planeta i mi ne bismo postojali. To je kao kad imate malo više talenta od neke druge osobe, ali to je bilo nešto što nisam mogla da delim jer je mnogo ljudi nema. Mentalno sam se borila da budem kao što sam bila pre tog događaja, ali mene niko više nije video tako. Od nekoga ko je bio poštovan u polju finansija, to je sve nestalo, sad su me gledali kao da sam neko ko je došao sa druge planete. Stoga sam odlučila da odem u Naučni institut za bioenergetsko istraživanje u Milanu, da sebe pretvorim u stvarnost, da vidim da je pravi taj dar koji imam.

Kako je došlo do odlaska u Milano? Suočavali ste se sa svojim darom i potražili ste naučni pristup?

Da, to je jedini mogući pristup, u suprotnom možete da poludi­t­e. I zaista sam bila srećna što nisam odrasla u nekoj religijskoj porodici, u suprotnom - odlazite u to ludilo verujući da vas je neko poslao, da vas je Bog poslao i da ste sad ovo ili ono. Tada moć koristi vas, a ne vi tu moć. I glavna stvar oko ovog dara - a dar je i kad ljudi lepo pevaju ili slikaju je da ne počnete da verujete da ste nešto više od drugih ljudi, jer zapravo niste... Hoću da kažem da ja imam dar koji moram da koristim, ali sam isto kao i vi. Samo moram da nađem način kako, u suprotnom će me taj dar odneti. A ja ne mogu da imam nikoga sem sebe. Za mene je to značilo da pristupim tome sa naučne strane da bih se uzemljila i ovih 30 godina je to za mene nauka.

Kontrola energije i bolesti

Mnogo sam naučila od nje, da zapravo razumem šta ja to imam. Sve drugo, kao što je pitanje odakle mi to, o tome ne razmišljam - teško je razmišljati kako je došlo do stvaranja ovog Univerzuma. Ista je to stvar. Ja razumem šta ja radim i kako menjam energiju i kako nekome bude bolje i zašto. Ja imam te odgovore, sve ostalo nije bitno. U Italiji su me mnogo testirali na raznoj opremi; oni rade samo sa ljudima koji imaju dar. To nije nešto što može da se nauči, to ili imaš ili nemaš. Ako imaš dar, testiraju elektromagnetnu frekvenciju - to je energija koju imamo i na kojoj je sve bazirano.

Želeli su da vide kolika je moja otpornost na struju - bila je četiri puta veća nego normalna (davali su mi elektrošokove, što je naravno bilo bolno). Rekli su mi da je moje telo dovoljno jako da se samo leči, da stoga mogu da apsorbujem sve te bolesti (radeći sa klijentima) a da se ja ne razbolim. Ja mogu da se nosim sa takvom vrstom pritiska koju donosi drugačija energija sa kojom radim - razne vrste bolesti i bolova.

Svakoga dana sam u bolovima koje dobijam od drugih ljudi i mogu to da izdržim jer sam tako napravljena - ali ja mogu da to otpustim za nekoga drugog. Ja sam ta razmena - tako dolazi do lečenja, ja to uzmem od ljudi, ali ne zadržim u sebi. Još jedna stvar koju su radili u Milanu je da su mi zagrevali ruke do najveće temperature koju sam mogla da izdržim. Potom bi mi proverili temperaturu, a ona bi bila ista kao u prostoriji, normalna. Isto to su radili i sa hlađenjem ruku i one su ponovo bile u redu. Radili su sve jer znali su da imam prirodnu sposobnost da lečim, ali nisu znali koliko. Pošto su završili sa svim testovima, otkrili su da imam najviši nivo energije u to vreme i morali su da dodaju još jedan nivo na grafikonu. I od tog momenta je sve ponovo počelo da se menja. Dobijala sam ponude da idem tu i tamo, neke novine su počele da me nazivaju Madonom (devicom Marijom), sve je postalo suviše naporno. Na kraju sam odlučila da krenem svojim putem, da odem od tolike tenzije gde sad nisam mogla da idem nigde (policija mi je čuvala kuću)... I tad sam otišla iz zemlje.

To je bio razlog što ste otišli iz Sarajeva?

Jeste. Razlog je taj što nisam mogla da se nosim sa tolikim pritiskom. Dala sam mnogo intervjua u Beogradu, Novom Sadu, bila na Nedeljnom programu, ali nisam mogla da kontrolišem ljude. Niko ne može. I nisam mogla da kažem NE. Jednom sam dala intervju u Beogradu i 200 ljudi je čekalo da me vidi. Šta da radiš? Trajalo je ceo dan i do 11 uveče sam samo htela da odem kući. Više se ne osećate kao ljudsko biće.

Postanete kao neka vrsta sveca?

Jeste, ali sam ja i dalje bila ista. To je ono što sam želela da držim pod kontrolom. Kada nemam kontrolu, svi drugi je imaju, a ja sam imala i nešto što nisam znala još uvek šta je. I morala sam to da kontrolišem, a nisam znala kako. Moja odluka je bila da odem, okrenem se nauci, da razumem - to je jedini način ako ga razumem intelektualno i znam kako da ga kontrolišem. U prve tri godine, ko god je imao neku bolest i ja sam je imala - neko ima epilepsiju, imam je i ja kratko vreme, jer se prenosi u isti deo tela. Morala sam da naučim kako to da kontrolišem.

To je bio težak period. A nisam mogla to da delim, nisam pričala o tome, suočila sam se sa time. Uradila sam i dosta istraživanja na Kanarskim ostrvima gde sam živela. Tu se sve smirilo za mene, kako da kontrolišem energiju, tako da ne pređe na mene i kako da se distanciram od toga. Što se više distancirate, više možete da vidite, više možete da pomognete, više kontrole imate nad moći koju posedujete. Da je mene nadvladala ta moć, verovatno bih se razbolela ili poludela. Bile su mi potrebne tri godine da to procesiram, naučim, razumem i sada sam još uvek živa i pomogla sam hiljadama ljudi.

Iz Sarajeva ste otišli na Kanarska ostrva i na kraju se nastanili u Londonu. Vaša lista klijenata je impresivna - od engleske kraljevske porodice do poznatih ličnosti iz sveta filma, sporta, muzike, do jednog lame sa Tibeta i običnih ljudi. Vi takođe dosta radite pro bono. Nije bitno odakle neko dolazi, sve tretirate jednako.

Da. Kada sam došla u Englesku pozvali su me i priznali Vlada i kraljevska porodica, što mi je dalo dobar početak. Bila sam odlično organizovana, imala sam svoju kuću, ljude koji su radili za mene, koji su me štitili, a kad odem kući onda sam tu. Kuvam, čuvam dete, vodim ga u školu i sve je normalno. Moj posao je moj posao, ali kada sam van klinike, onda sam kao bilo ko drugi. Sve sam dovela pod kontrolu, pomogla sebi da radim to što radim, u suprotnom da sam ostala pod onim pritiskom, da me svi vuku na sve strane, verovatno bih se razbolela. Ali biti dobro organizovan znači biti u mogućnosti da pomognem više ljudi. I da se emotivno distanciram. Pomoći kraljici, princezi ili predsedniku neke države je kao bilo kome drugom. Ako nekoga posmatram drugačijim očima, ne mogu da mu pomognem. Kako mogu da pomognem ako mislim da je ta osoba bitna? Ljudi dolaze da bi dobili bolje zdravlje - nije bitno odakle dolaze. Dosta radim dobrotvorno, uvek izaberem neke ljude, brinem se o nekima i po pet godina, održavam ih u životu ili pomažem njihovim porodicama.

Koliko često radite lečenje na daljinu?

Koliko god mogu. Na primer, imali smo astrologa koji bi pogledao kada je dobro vreme u odnosu na planete i za mene. Prošle godine nije bilo mnogo mogućnosti, sve je išlo loše svuda drugde. Ove godine je bolje kako godina odmiče, astrološki i energetski. Ona verovatno radi 2-3 nedelje da mi da dobre mesece i vreme. To vreme je najbolje za ljude da prime energiju. Zavisi od zvezda (smeh). Besplatno lečenje je dobro i za čitatelje, radili smo to već u Americi i Engleskoj. Oni se povežu sa mnom. Ja mogu da osetim ako je mnogo njih. Više ljudi je uvek bolje za svakoga. Možete da osetite kao da lebdite, jer kako se broj poveća, energija se poveća, svi dobijaju to malo više. Dobro je da samo dopustite da se desi. Ponekad ljudi počnu da analiziraju "E, sad osećam toplinu" - to blokira energiju. Samo sve ostavite po strani, energija dolazi do vas i uživajte pola sata. A povezivanje je trenutno. Kao kad pozovete nekoga telefonom. Iskustvo je neverovatno.

Znam da budistički monasi vrlo često rade masovne meditacije kada na primer meditiraju loving kindness i što je više meditatora, energija ljubavi je veća...

Oni su obučeni da meditiraju na pravoj frekvenciji. Ako je to grupa koja meditira na pogrešnoj frekvenciji, onda to nije dobro. Monasi znaju šta rade, oni su potpuno neverovatni kada se zna na kojoj frekvenciji meditiraju. Nije isto kada neko pokuša da to uradi, samo meditira. Ovo je energetski kanal koji ja koristim već 30 godina i povezana sam sa njim. Što se više ljudi poveže sa mnom kada sam energetski otvorena, ja moram da se potpuno odvojim od toga da to ne bi uticalo na mene. Moram da imam kontrolu nad sopstvenim telom tokom seanse. Možete da zamislite zašto (smeh). To niko ne može da poremeti. U manjim grupama može. Na primer, u klinici imam malu grupu koju učim tehnikama disanja, kada i lečim. Moram pojedinačno da svaku osobu energetski izbalansiram pre nego što počnemo jer ne želim da nešto utiče na neku drugu osobu. Tako da sve njih energetski postavim na isti nivo i onda svi mogu da uživaju. Neki ljudi dođu puni straha, neki sa drugim stvarima i sve to mora da nestane da bi primili energiju.

I o tome pišete u svojoj najnovijoj knjizi "Znate više nego što mislite", da je jedan od glavnih preduslova za lečenje da imate tzv. neutralni um. To me podseća na budističku meditaciju "mirujte bez napora u sebi, ostavite sve da bude onako kako jeste". Kako biste savetovali klijentu da uđe u neutralni um?

Objasnila sam u knjizi najbliže što sam mogla šta je to stanje neutralnog uma. Svi smo mi bili u tom stanju i možemo da ga prepoznamo. To je kao kad ponekad odlučite i ne razmišljate o tome - i ta odluka je prava. Kad znate da je prava. Vi ste neutralni, ne analizirate, niste emotivno upleteni, vi ste posmatrač, posmatrate šta radite bez toga da ste u tome. Kada ste u nečemu, emocije preuzmu stvar, počinjete da se preispitujete. Mnogo ljudi to radi u poslovnom svetu, jer nisu emotivno upleteni, vi ste kreativni, samo idete, to nema veze sa bilo čim drugim. Takvi bi isto trebalo da budu i naši privatni životi.

Biti u neutralnom umu

Dobri sportisti ili glumci kad izađu na scenu, oni su u neutralnom umu i svi dobiju tu energiju od njih - a taj isti glumac posle predstave izađe iz neutralnog uma i ima probleme u životu. Onog momenta kada to prepoznaju, da koriste neutralnost u drugom delu svog života, samo klikne, sa lakoćom. Svako od nas je iskusio taj neutralni um u određenom periodu života, možda i svaki dan, ali u svom privatnom i svakodnevnom životu oni jednostavno ne znaju kako to da urade. Ali kad prepoznate šta radite kada radite velike i dobre stvari, kada donosite dobre odluke, to je isto kao to. U knjizi sam podelila mnogo malih priča da biste mogli to da prepoznate u sebi.

Neutralnost je kao kada meditirate, a možete da pričate, vidite i znate da je ispravno. Znati stvari je kada pokazujete da koristite svoj neutralni um. Kada počnete da se pitate tipa "Možda ću da uradim ovo, možda ono", nemojte ništa zapravo da radite dok se ne vratite u neutralni um i onda ćete znati da li je dobro ili ne. Neki ljudi kažu "emocije su dobre". Biti u neutralnom umu je takođe emocija koja će vas dovesti u dobru emociju. Kad ljudi, na primer, kažu da su zaljubljeni, ne mogu da vide; vi kreirate tu emociju, ne neko drugi, vi stvarate tu osobu ispred sebe, vi lebdite sa nečim što ne vidite, slepi ste. Kad, na primer, upoznate svoju srodnu dušu - vi znate. Ljudi protraće mnogo vremena tražeći tu osobu. Ili posao. Ili šta žele da rade. Morate da budete u tom stanju uma, da to prepoznate i da privučete prave stvari. Strah je ista emocija koja ide u suprotnom smeru.

Toliko ljudi živi u strahu, stvore tu frekvenciju i veoma je teško da iz nje izađu. Isto je i kad počne rat, emocije, strah, to su jake frekvencije koje svi hvataju - kao kad slušate iste vesti - i one samo postaju sve veće i veće. Ali opet, kada to prepoznate, vi iz toga izađete, znate da ste tu i samo izađete. Kada znate, onda ste svesni i onda sa tim možete da se nosite. Ali ako nemate znanje da nešto postoji, onda idete sa tokom. Isto je kao kada sam pisala o geopatskom stresu i radijaciji i elektromagnetskom zagađenju. U poziciji sam da napišem tu knjigu jer svakodnevno radim sa energijom, stalno sam u neutralnom umu, ali svi i prolaze kroz neutralni um da ga ne prepoznaju. Kada ste ga svesni, onda ćete znati i moći ćete da radite šta želite. U momentu kada prepoznate neutralni um, počinjete da reprogramirate svoj mozak jer je on kao veliki kompjuter. Onda počinjete da privlačite drugačiju energiju, drugačiju frekvenciju. Tako je jednostavno. Nije lako to uraditi, ali je mnogo lakše - možete sebe da promenite u deliću sekunde. Things happen when knowledge comes through.

Dotakli ste se još nekoliko stvari koje su interesantne. Jedna je očigledno kakav energetski efekat naš um ima na nas. O tome naširoko pričate u svojim knjigama i to je ono što radite i u svom poslu. U nekom trenutku u knjizi kažete da mi možemo da koristimo frekvenciju sećanja da bismo promenili kako god da se osećamo u tom trenutku.

Tako je. Recimo da prolazite kroz težak period i vaš um je neprekidno u tom negativnom mestu trenutne male memorije koju čini sadašnji trenutak, dok sva dobra sećanja i vi od ranije predstavljaju mnogo jače frekvencije nego to sa čime se sad borite. Stoga ja uvek kažem - vratite se onim sećanjima koja imate o sebi iz detinjstva, ponekad je to miris hleba ili kolača ili muzika ili neka emocija, prizovite nazad te osećaje koji su uvek u vama. Kad vam je teško, uvek vam je potrebno da se na nešto oslonite. Treba samo da vidite i da osetite tu energiju od ranije, kako ste se osećali kada ste kroz to nekada prolazili, kad ste bili srećni. Morate da se vratite pozitivnim sećanjima.

Imala sam pacijenta kome su dijagnostikovali multiplu sklerozu i koji je mentalno završio sa svojim životom. Došao je iz Kuvajta i rekao mi kako ne može da hoda, mišići su mu bili slabi, nije imao želju bilo šta da radi i dodao je: "Eh, zamislite, ja sam nekada bio atletičar". Ja sam mu na to odgovorila: "Slušajte, vi ste SADA atletičar. Još uvek ste atletičar. Imate samo dva meseca ove kratke memorije da vam je neko utuvio u glavu i rekao kako imate MS. Vi ste još uvek atleta." Zajedno smo na tome poradili i on je potpuno razumeo šta sam mu rekla. Još uvek je zdrav i prošlo je šest godina od tada. Odustao je jer je dobio tu malu informaciju od doktora, ali čitav svoj život, njegovo telo, njegova memorija sadrži informacije da je on atleta. Bilo mi je lako da mu pomognem kad je razumeo. I još uvek je dobro.

U neku ruku dijagnoza može više da nas razboli nego što može da nam pomogne da ozdravimo. Ali ljudi to ne razumeju, oni traže dijagnozu.

To je ono što ja uvek kažem, samo se nadam da će u budućnosti medicinska profesija biti edukovana kako da razgovara sa pacijentom i šta da kaže. Lako je da se zaštitite i izložite nagori mogući scenario i onda da ne brinete o pacijentu i pustite ga da veruje da će da umre za dva meseca. Bilo bi lakše da uradite lepu stvar. Dajte im nadu, dajte im način da se bore. Ljudi brže odu samo zato što im autoriteti kao što su doktori daju tu hipnotičku dijagnozu. I ljudi poveruju u to.

U knjizi sam navela jedan primer - imala sam ih mnogo, ali nisam o mnogima mogla da pišem jer bi ih bilo lako prepoznati - o ženi kojoj su dijagnostikovali rak jajnika i rekli joj da ima dva meseca da živi. I posle tačno dva meseca je preminula. Porodica je odlučila da se izvrši autopsija - ona nikada nije imala rak! Pogrešno su je dijagnostikovali. Ali ona je primila tu sugestiju i zapravo je uništila svoj imuni sistem i umrla. Ja verovatno imam oko 70 hiljada klijenata i svakoga dana prepoznajem kako sugestije utiču na nas, više nego bilo šta drugo, kao i strah. Naše zdravlje gradi sve što je oko nas. Mi nismo rođeni da budemo bolesni. Razboljevamo se zbog sredine, gde odrastamo i kako posmatramo stvari, šta čujemo i šta nam neko da.

I postepeno gradimo to kakav uticaj to ima na naše telo. Kada padnemo i povredimo se, to je druga stvar. Kako bolesti nastaju - to zavisi samo kako mi mentalno gledamo na stvari. Pokušala sam to da uključim u knjigu, to su zaista glavne stvari koje moramo da prepoznamo - moramo da budemo posmatrači čak i kad slušamo. Ljudi odlaze na internet i nalaze svoje simptome. Šta god da želite za sebe i svoje zdravlje, morate da se distancirate i onda ćete znati šta je dobro za vas.

Šta predlažete da možemo da uradimo da zaštitimo sebe i decu?

Kad bi to bio problem na višem nivou, nešto bi se uradilo. Zaštita postoji, neki ljudi na tome rade. Možete da sobe ofarbate posebnom farbom, postoje zastori, ali morate da izlazite, morate da radite, da živite. Hoću da kažem da moramo da se prilagodimo. Generacije i generacije će nestati i buduće generacije će biti jače. Kao da evolucijski moramo da se prilagodimo. Ali kao što sam već rekla, što više znamo, više smo svesni, naša energetska zaštita je veća. Ako ne znaš šta se dešava, ti ideš sa tokom. Kada znaš, stvaraš zaštitu znajući da nešto nije u redu. Ja, na primer, nikada ne bih kupila kuću blizu velike trafo stanice.

Kako čuvate sebe i svoj dar? Kako obnavljate svoju energiju?

Već posle prve tri godine sam naučila kako da se zaštitim i ne unesem bolesti u sebe. Kad lečim, ne dozvoljavam da bol ili šta god drugo što izvlačim iz pacijenta pređe na mene. Ponekad možete da vidite kako mi ruke poplave od bola, a kad to otpustim čujete mali klik, statika koja se otpušta. Uvek sam u neutralnom umu kada radim sa klijentima, čak i sada kada pričamo. Kada isceljujem, nisam emotivno uključena jer ne mogu da pomognem tako. Samo mogu da patim ako sam emotivno umešana. Zaštiti sebe znači biti u neutralnom umu; isto kao kada dete ima temperaturu i majka počne da paniči misleći možda je ovo ili ono, tako detetu dajete lošu energiju. Uvek se vratite u neutralnost i pokušajte da vidite šta se zapravo dešava i brže ćete ga izlečiti. Bez panike, tako samo detetu dajete tu energiju. Mi mislimo da tako pomažemo, ali ne. Čak i kad u odnosu sa najbližima to promenite, to je moćno. Isto šta ja radim sa svojim pacijentima.

Za kraj, pišete i o tome kako se veoma jaka i dobra energija održava kroz konekciju sa frekvencijom zahvalnosti. Zbog čega je ta frekvencija tako posebna?

Posebna je zato što treba da budete zahvalni, za sve što imate, za sve što radite. Ne treba da mislite "Ja sam poseban", ne, nego "Ja sam zahvalan". To je momenat kada poštujete svu energiju oko sebe i u vama. Onda ćete privući samo dobre stvari.

Danima posle intervjua sam razmišljala o našem razgovoru, o zahvalnosti, koliko su deca energetski otvorena, a koliko se mi vremenom zatvaramo, zbunjujemo i patimo zbog sopstvenih stavova, misli i uslovljavanja, a odgovornost za sopstveno zdravlje olako prebacujemo na sve i svakoga, samo se ne suočavamo sa sobom. Kada sam se vratila na kliniku posle desetak dana, imala sam pitanja za još nekoliko sati razgovora. Umesto toga, Seka me je velikodušno pozvala na tretman da iz prve ruke iskusim ono o čemu smo pričale. Dok sam ležala i meditirala na krevetu, ona je lagano držala ruke ili na mom telu ili iznad i jedino što se povremeno čulo bilo je kliktanje njenih ruku kada je oslobađala statiku. Nije tu bilo nikakve pompe, egzaltiranih trenutaka, samo sat vremena mirne meditacije. Već te večeri i sledećeg dana me je preplavila neverovatno intenzivna tuga - iz svake pore kao da mi je izlazila neka potisnuta emocija od koje naviru suze i toliko je bilo jako to iskustvo da sam pokušavala sebe svesno da vraćam u "neutralni um". Podsećala sam se da ne treba da želim da to nestane, da ne potiskujem u sebe, već da nađem strpljenje i pustim da ta emotivna erupcija ide svojim tokom. Velika lekcija da budem sa onim što jeste, bez ikakve reakcije. Kao što Seka kaže: "Iz teškoća se rađaju čuda".

Potražite informacije o terminima lečenja na daljinu http://www.sekanikol…­ic.com/site/wwdh.htm, ali dodajte jedan sat za naše vreme.

lovesensa

The Croods

Da li vas zanima kako da krenete u bolju "sutrasnjicu"? Da li je i kada kasno krenuti u nesto novo i promeniti se? Da li uopste treba rizikovati ako nismo sigurni sta nas ceka..tamo? Koja je razlika izmedju zivota i neumiranja?  Da li je novo  - opasno? Sta znaci zagrljaj? U cemu je snaga porodice i da li treba primiti "uljeze"?..

Odgovori na sva ova i jos mnoga pitanja mogu se naci u odlicnom crtanom filmu koji je za sve one koji mogu jos uvek da porastu..ma koliko godina imali :-)

 http://www.ofilmovi.net/the-croods-2013/online-sa-prevodom-video_be169726b.html

Tantra Chakra Dance

Homeless Boy Steals The Talent Show

Gledajući ovaj video reagovala sam kao većina publike...ježila se i brisuckala suze ...Život ima čudne puteve do sreće...treba se samo prepustiti životu uz jasnu nameru da se bude srećan! :-)

Energija

Dragi moji :-)

Ne borite se za zdravlje i ne štedite energiju. Pustite ih u sebe! Kad sa sebe zbacite teret suvišnih potencijala i rešite se klatna, dobijate dodatnu energiju koju ste ranije uzalud trošili. Energija svemira nalazi se oko nas u neograničenoj količini. Uzmite svoj deo! Svesno :-) I znajte, energija nikad nije prejaka.

Ljudi su naša ogledala

Ljudi su naša ogledala. U ovoj realnosti, mi smo odabrali da upoznajemo sebe kroz projekciju naših aspekata na okolinu. Ljudi koji vas okružuju i koji su vam bliski, predstavljaju odraz vas samih. Odnosi sa ljudima nas takođe uče životnim lekcijama. Neki odnosi se završe na lep način, ljudi se prosto raziđu u životu, dok se drugi odnosi završe svađom. Odnos se završi kada obe osobe nauče sve što su trebale ili mogle da nauče jedna od druge, pa u tom slučaju prestaje “crpljenje” sa jedne, ili sa obe strane. Ispravljeno je jedno od Ego-ponašanja, pa se astralna veza prekida. Svako od njih dvoje uči različite lekcije, na različiti način i različitom brzinom. Zato se dešava da jedan ljubavni par u kojem je jedan partner “uspešniji” od drugoga, nauči sve što mu je potrebno pa odluči da “otpusti” drugog, kojem bi trebalo još mnogo vremena da nauči svoje lekcije uz ovu osobu. On će nastaviti da uči gde je stao, ali sa nekom drugom osobom. U tom slučaju, najčešće napuštenoj osobi treba vremena da prihvati novu situaciju, pa u tom procesu i dalje ima energetsku vezu sa bivšim partnerom. Ove energetske veze polako gube snagu kako vreme prolazi.

U ovome leži jedan od odgovora zašto treba oprostiti drugima. Kada ne želite da oprostite nekome ko vam je u prošlosti naneo bol, vi i dalje održavate astralnu vezu sa tom osobom. Još gore, niste naučili i otpustili šta je trebalo, pa će vaša energija privući nekog drugog sa sličnim osobinama kako bi se ponovo uspotavila astralna veza i kako bi vam se ponovo dala šansa da naučite. To što se unutar sebe inatite, samo dodatno jačate taj problem koji zapravo treba da rešite. Prema tome, kada opraštate, vi učite, vi čistite vaše “pipke” kojim se kačite na druge ljude. Ovo je proces koji postoji hiljadama godina na našoj planeti i usko je vezan sa funkcionisanjem Karme. Rešavati karmu, zapravo znači čistiti svoj astral, rešavati svoj Ego.

Sigurnost

Niko od nas ne voli da bude nesiguran...u sebe, partnera, posao.

Ali, šta je sigurnost? I zašto nam  je sigurnost uopšte potrebna? Pa zato da bismo smelo i odlucno osvojili svoje mesto pod suncem, reći ćete :-) 

Međutim, sigurnost je u stvari nesigurnost sa suprotnim predznakom. I jedno i drugo stvara suvišne potencijale i zahteva potrošnju energije. I sve će to neizbežno razrušiti sile ravnoteže. Zato je potera za sigurnošću isto tako beskorisna kao i potera za imaginarnom srećom koja svetluca negde u budućnosti. Zato se odrecite sigurnosti, da bi je stekli :-) Hoćete li? :-)
https://www.facebook.com/transurfing.balkan

Upoznajte svoju ličnost kroz telo

Telo nosi energetske zapise životnih iskustava. Ali i ono što se danas odvija u našem umu ostavlja trag na našoj fiziologiji. Otkrijte šta vam govor tela poručuje o vašim psihičkim preprekama.

Šta kada bi telo moglo da govori?

Možda je upravo to pitanje inspirisalo britanskog reditelja Pitera Grineveja da 1996. snimi film "Telo kao knjiga". Film povezuje tradiciju Japana i Kine sa savremenim životom, a u središtu priče je Nagiko, mlada manekenka fascinirana japanskom kaligrafijom i slikanjem po telu. Te dve veštine su se tradicionalno koristile za zapisivanje ili oslikavanje proživljenih iskustava te sa njima povezanih unutrašnjih uvida i spoznaja.

Ali naša iskustva ne žive samo u zapisima i sećanjima, ona su duboko utisnuta u naše telo. Ono što se događa u našem umu odražava se svakodnevno na telu jer su svi nivoi našeg postojanja (duhovna, mentalna, emocionalna i telesna) međusobno povezani. Veštom posmatraču telo može da bude dokaz čovekovog postojanja, njegovih verovanja i delovanja, a ponosnom vlasniku, ako se odluči da se povuče u sebe, omogućiće da osvesti ono što u ubrzanoj svakodnevici ne uspeva da primeti i proživi. Ako uspemo u tome, zapisi o našem životu mogu iz skrivene dubine da izađu na površinu i postanu vidljivi - baš kao na telu glavne junakinje u spomenutom filmu.

Od trenutka kada su se ljudi okrenuli spoljnom svetu u potrazi za smislom vlastitog postojanja odbačena su drevna znanja, a čovek je postao racionalno biće čija se egzistencija podelila na dušu, um i telo - tri naizgled nepovezana aspekta. I upravo smo zbog toga vrlo često u stanju da se sasvim posvetimo svom umu, a da pritom svoje telo prepuštamo pasivnosti i zaboravu. Ili obrnuto, na primer kada smo bolesni, krenućemo u borbu protiv simptoma, bavićemo se bakterijama, virusima, genima i često zanemariti neke činioce životnog stila, duboko ukorenjena verovanja ili potisnuta negativna iskustva koja bolešću pokušavaju da privuku pažnju na sebe. Često ćemo neproživljene emocije gurati u fioke jer svako njihovo iskreno razmatranje može u nama da izazove pravi potres i bol. Ipak one potiskivanjem neće nestati - pronaći će način da se manifestuju na telu.

Upravo zbog te rascepkanosti i odvojenosti od celine osećamo neobjašnjivu i neutaživu žeđ, nikako ne možemo da pronađemo mir. Haos spolja, kriza i recesija čiji smo svedoci kao da očitavaju našu sklonost neuvažavanja celovitog postojanja. Mnogi od nas, međutim, postaju svesni nužnosti redefinisanja vrednosti. Sve se više okrećemo sebi, čistimo lični prostor i ponovo počinjemo da otkrivamo svoje dugo zanemarivane i obezvređivane spojeve.

Realnost i šijacu

Ulrih Zolman, psihoterapeut, bioenergetski analitičar posvećen telu i autor knjige Bioenergetika: Upoznajte vlastitu ličnost, razrešite emocionalne blokade i iskoristite svoj potencijal za užitak i sreću, kaže da je u ljudskom životu prisutan velik paradoks: nikad do sada čovekov život nije bio tako brz, a čovek, odnosno njegovo telo, nikad nije bio toliko pasivno.

Nikad do sada nismo imali pristup tolikom broju informacija, a istovremeno se njima tako retko koristimo. Posledice tih nesrazmera su izgubljenost pred svim spoljnim nadražajima, borba sa unutrašnjim impulsima čije bi izražavanje u društvu bilo neprikladno i neprihvaćeno kao i potraga za rešenjima koja će nam doneti trenutno olakšanje.

Srećom, imamo mnogo mogućnosti koje, u zavisnosti od afiniteta, mogu da prerastu u panaceje za spajanje uma i tela. Izdvojimo samo dve metode rada na ličnom razvoju koje se ozbiljno bave vezom između uma i tela, ali imaju bitno različite pozadine - šijacu i bioenergetska analiza. Iako šijacu spada u bodywork tehnike, a bioenergetska analiza je psihoterapijski smer, najvažnija veza te dve metode jeste što se obe bave telom i razumevanjem energije i jedna i druga kreću od postavke da blokirana energija u telu blokira život, odnosno vitalnost.

Šijacu je veština rada na telu koja dolazi sa Dalekog istoka i praktikuje se već hiljadama godina. Njene temelje nalazimo u tradicionalnoj kineskoj medicini i sistemu od 12 energetskih kanala, na kojima se radilo kako bi se uspostavila ravnoteža u čitavom organizmu. Sa dolaskom na Zapad, šijacu je poprimio nove obrise, prilagođene savremenom čoveku.

Na nedavno održanom seminaru u sklopu Društva za unapređenje kvaliteta života "Makronova", poznati nemački učitelj i praktičar šijacua Vilfred Rapeneker pokazao je kako pomoću te metode telo može da se čita kao knjiga u kojoj je ispisana životna priča osobe koja u njemu živi. Pokazao je kako već samim posmatranjem intuitivno možemo da otkrijemo mesta u telu u kojima su zapisana teška životna iskustva, odnosno ograničavajući životni obrasci. Možemo ih razrešiti pomoću disanja, dodira kao i dobro poznatih ili intuitivno osmišljenih tehnika. Tokom takvog rada kašalj, na primer, više nije samo simptom izazvan prehladom ili alergijom nego telesni signal koji ukazuje na to da osoba nešto želi da izrazi, ali nema za to snage ili hrabrosti. Bol u donjem delu leđa, na primer, izazvan nekim naglim pokretom može da bude signal traumatičnog iskustva iz detinjstva koje izlazi na površinu, a bol u kolenu neka stara neiskazana ljutnja koja pokušava da privuče pažnju na sebe.

Sva ta tumačenja, drugačija od uobičajenih usmerenih na simptome, bila su moguća jer je intuicija preuzela ulogu razuma. Pokazalo se da tehnika šijacu može biti terapija koja fino usklađuje i povezuje različite nivoe našeg postojanja te nas oslobađa inhibicija.

Bioenergetska analiza

Ali, oni nepoverljivi, kojima šijacu još spada u alternativu, možda će se radije osloniti na psihoterapiju. Bioenergetska analiza, jedan njen pravac, pomaže ljudima da uspostave vezu sa svojim telom i otkriju unutrašnje psihičke prepreke koje im onemogućavaju da vode ispunjen život.

Iako će mnogi psihoterapiju povezati sa kaučem, to je metoda u kojoj terapeut čita telo, uspostavlja rezonantu sa energijom osobe sa kojom radi, oseća njene emocije, osluškuje, čuje i odgovara na reči. Pritom je glavni fokus na govoru tela (držanje/gestikulacija, disanje, pokretljivost, izraz) koji razotkriva put ličnosti - od prošlosti prema sadašnjosti i budućnosti.

Terapija uključuje i fizičke vežbe i telesni kontakt kako bi se u mišićnim kontrakcijama otkrili psihički i somatski odbrambeni mehanizmi povezani sa teškim životnim situacijama doživljenim u prošlosti kako bi se postigli živost, užitak, radost, ljubav i zdravlje.

Utemeljitelj bioenergetske analize Aleksandar Louven ukazao je na to da je haotičan tempo savremenog života jasan znak straha koji osećamo prema postojanju i životu uopšte. Sve dok je taj strah neosvešćen, on je smatrao da će čovek od njega da beži i čini sve što je u njegovoj moći da ga ne bi osetio. Prema Louvenovom mišljenju, blokade u telu nastaju potiskivanjem sećanja, što je psihički proces. Ipak, da bismo potisnuli sećanje, moramo da potisnemo i osećaj koji ga prati, a to je moguće samo umrtvljavanjem ili smanjivanjem pokretljivosti delova tela u kojima je osećaj bio prisutan, što izaziva hroničnu mišićnu napetost. Posledica svega toga je da hronična mišićna napetost dovodi do stvaranja telesnog oklopa, mišići gube na elastičnosti, imaju pojačanu ili oslabljenu funkciju, gubi se gracilnost i protočnost energije, te dolazi do zastoja i stvaranja nefunkcionalnih obrazaca.

Bioenergetski analitičari u individualnom pristupu sjedinjavaju analizu karaktera i terapijske alate da bi klijente oslobodili mišićne napetosti i na taj način podstakli emocionalno rasterećenje i širenje i produbljivanje kapaciteta za intimnost. Njihov pristup za početak možete da istražite i sami, vodeći se uputstvima za bioenergetske vežbe. Ko zna, možda je to pravi način da do kraja razumete jezik tela kojim se prenose poruke uma i da počnete da čitate svoje telo kao knjigu.

Lovesensa

Ja širim radost, a ti? :-)

Postoje ljudi koji oko sebe šire radost.

Jednostavno, spontano. Gdje se pojave – svane sunce. I kad odu našim bićem odjekuju zvona njihovog smijeha i njihova radost traži svoj dom u našoj duši.

Takvi su da niko pored njih ne može biti nedotaknut. Kao da su sazdani od nekakvih opeka smijeha i igre, dovedeni iz nekog boljeg svijeta i nastanjeni kao dobri gosti među nama. Ozbiljni su kao odrasli i istovremeno jednostavni poput djece. U svojoj radosti pronalaze i snagu. I za sebe i za druge. Poteškoće im ne stavljaju na lice smrknutosti. Vedrina je njihov životni moto.

Nerijetko poželimo biti kao oni. Ili im barem biti dobri prijatelji. Da se što češće možemo napajati na izvorima njihove ozbiljne bezbrižnosti.

A oni su zaista oduševljeni.

Svime, baš svime, zvukovima, bojama, vjetrom, talasima, listom jesenjih toplih boja, dobrom knjigom, novim susretom… Pa ne znaš šta je kod njih najvažnije.

Ili oduševljenje rađa radost, ili njihova unutrašnja vedrina rađa oduševljenje. Kao da se takmiče oduševljenje i radost – ko će više doći do riječi.

Hvala životu što takvi postoje.

nepoznati autor

Ako možeš da veruješ u sebe, bićeš privlačna u najvažnijem smislu te reči!

Dr Kelly M. Flanagan je američki klinički psiholog, koji na svom blogu UnTangled redovno piše o životu, ljubavi i društvu. Njegovo nedavno pismo kćerki, u kojem jojobjašnjava šta je zaista važno u životu i vezama, privuklo je veliku pažnju javnosti. Prenosimo ga u celosti. 

"Draga Slatkice,

Nedavno smo tvoja mama i ja pretraživali Gugl. Negde na pola kucanja našeg pitanja, Gugl je ponudio listu najpopularnijih pretraga na svetu. Na samom vrhu liste bilo je pitanje "Kako ga držati zainteresovanim?".

To me je trglo. Pregledao sam bezbroj tekstova o tome kako biti seksi i seksualan, kada ga voditi na sendvič, a kada na pivo i šta raditi da bi se on osećao pametnije i superiornije.

I naljutio sam se.

Mala moja, nije, nije bio i nikada neće biti tvoj posao da ga "držiš zainteresovanim".

Mala moja, tvoj jedini zadatak je da znaš duboko u sebi – u tom nepoljuljanom mestu koje nije zbunjeno odbijanjem, gubitkom i egom – da si ti vredna interesovanja (Ako uvek možeš da se setiš da je i svako drugi vredan interesovanja, bitka tvog života će biti najvećim delom osvojena. Ali o tome drugi put).

Ako možeš da veruješ u sebe na ovaj način, bićeš privlačna u najvažnijem smislu te reči: privući ćeš pažnju dečaka koji je sposoban sam sebe zainteresovati i koji će želeti da provede svoj život investirajući u svoje interesovanje u tebe.

Mala moja, želim da ti pričam o dečaku kojeg nema potrebe držati zainteresovanim, jer on zna da si ti interesantna.

Nije mi važno ako stavlja laktove na sto dok jede – dok god svoje oči drži na tvom nosiću dok se smeješ. I ne može prestati da te gleda.

Nije mi važno ako ne može igrati golf sa mnom – dok god može da se igra sa decom koju mu budeš podarila i na sve divne i frustrirajuće načine otkrije da su ista kao ti.

Nije mi važno ako ne prati svoj novčanik – dok god prati svoje srce, ono će ga voditi ka tebi.

Nije mi važno da li je jak – dok god ti daje prostora da pokazuješ snagu koju imaš u svom srcu.

Uopšte mi nije važno za koga glasa – dok god tebi svakodnevno ukazuje čast i poštovanje u kući i svom srcu.

Nije mi važno koje je boje kože – dok god platno vaših života boji bojama strpljenja, požrtvovanja, ranjivosti i nežnosti.

Nije mi važno ako je odgajan u ovoj ili onoj religiji, ili ni u jednoj religiji – dok god je odgajan da ceni ono što je sveto i da zna da je takav svaki trenutak života i svaki trenutak života sa tobom.

I na kraju, mala moja, ako naiđeš na takvog muškarca, i on i ja nemamo ništa drugo zajedničko, biće nam zajednička najvažnija stvar:

TI.

Jer, na kraju krajeva, mala moja, jedina stvar koja je potrebna da bi ga "držala zainteresovanim" si ti.

Tvoj večno zainteresovan muškarac,

Tata "

Ovaj post je, naravno, posvećen mojoj kćerki, mojoj Slatkici. Ali, želim da ga posvetim i šire.

Napisao sam ga mojoj ženi, koja je hrabro držala do svojih vrednosti i uvek me smatrala odgovornim da sam ona vrsta "dečaka".

Napisao sam ga za svaku odraslu ženu koju sam upoznao u mojoj ordinaciji i van nje – žene koje nikada nisu imale glas oca.

Napisao sam ga i za generaciju dečaka koji će biti muškarci i koje treba podsetiti šta je stvarno važno – da bi moja devojčica našla nežnog životnog saputnika, potrebno je da bar jedan od vas shvati ovo što sam napisao. Molim se za vas.

transurfing.balkan

Budite hrabri. Čak i ako niste!

Budite hrabri. Čak i ako niste!

Nemojte se ustručavati da kažete šta mislite uprkos stavu većine. Baš tu se krije zadovoljstvo.

Nemojte spaliti mostove. Bićete iznenađeni koliko puta ćete morati preći istu reku.

Ne zaboravite, najveća emocionalna potreba osobe je da se oseća cenjeno. Nemojte biti glavni u malim stvarima.

Nemojte reći da nemate dovoljno vremena. Imate dnevno isti broj sati koje su imali Paster, Mikelanđelo, Majka Tereza, Helen Keler, Leonardo da Vinči, Tomas Džeferson i Albert Ajnštajn.

Nemojte se previše rasplinuti. Naučite da uljudno i brzo kažete “ne”.

Ne upotrebljavajte olako vreme ili reči. Nijedno se ne može vratiti.

Ne gubite vreme tugujući nad greškama iz prošlosti. Učite iz njih i nastavite dalje.

Svakoj osobi treba trenutak pod suncem, kad će pobednički podići ruke, spoznajući da je tog dana, tog sata, pružila najviše što je mogla.

Jasno definišite svoje prioritete. Niko nikad na samrti nije rekao, “Pih, da sam samo više vremena proveo u kancelariji”.

Pružite ljudima drugu priliku, ali ne i treću. Prosuđujte o svom uspehu prema stepenu u kojem uživate u miru, zdravlju i ljubavi.

Naučite da slušate. Ponekad prilika vrlo tiho kuca na vrata.

Ostavite sve u malo boljem stanju u odnosu na ono što ste zatekli. Živite svoj život kao izraz snažnog stava, a ne potrebe da nešto objašnjavate.

Opustite se. Osim u retkim slučajevima života i smrti, ništa nije toliko važno kao što se isprva čini.

Ne režite ono što može biti razmršeno. Nikada nemojte preceniti svoju moć da promenite druge. Nikad nemojte potceniti svoju moć da sebe promenite.

Zapamtite da uspeh preko noći obično traje oko petnaest godina. Setite se da pobednici rade ono što gubitnici ne žele uraditi.

Tražite priliku, a ne sigurnost. Brod je u luci bezbedan, ali će s vremenom njegovo dno istrunuti.

Provedite manje vremena brinući se ko je u pravu, više vremena utvrđujući šta je ispravno.

Prestanite kriviti druge. Preuzmite odgovornost za svaki segment svog života.

Uspeh je dobiti ono što želite. Sreća je kad vam se sviđa ono što ste dobili.

Budite hrabri. Čak i ako niste, pretvarajte se. Ionako niko ne vidi razliku.

Važnost pobeđivnja nije u onome što dobijamo iz toga, već u onome što postajemo zbog toga.

Nemojte dozvoliti da telefon prekine važne trenutke. On postoji da vama bude na usluzi, a ne onome ko vas poziva.

Kada se suočavate s teškim zadatkom, ponašajte se kao da je nemoguće ne uspeti.

Budite hrabri. Čak i ako niste.