Razum nas često izvrti u krug, pa završimo kao onaj hrčak što se nikako ne skida s podivljalog koluta... a stvar je jednostavna: svaku našu životnu dilemu rešava jedno pitanje – jesam li sretan?
Na primer, maltretiraju vas na poslu... Muka vam je, jedva dišete dok radite, ali.... razum analizira, važe... Isti scenario u odnosima: ostati, ne ostati, milion kalkulacija... Sve je to lepo i čovek puno nauči u tim vrtnjama, no... kad se izmorite, setite se da – je odgovor u vama. A pokreće ga jednostavno pitanje: jesam li sretan. Prva informacija je prava informacija. I znate je, čim se iskreno zapitate. Nema tu „ali“, nema tu postotaka – jednostavno, ne ili da.
I onda, akcija: čak i ako se bojite, delujte jer nemate druge. Ne možete osvestiti ovakvu stvar i gurnuti glavu u pesak. Proganaće vas kao sena, i loviti dok ne napravite korak. To je kao karijes: možete izbegavati zubara i kljukati se tabletama protiv boli neko vreme, ali pre ili kasnije.... eto vas kod zubara. E, pa onda je bolje – pre, čisto da to skinete s kičme. Ne, naravno, naglo, lomiti, rušiti i ho-ruk, ali svesno, u ritmu i usmereno.
Jeste li sretni? Što titra u telu kad se to pitate - – gde štreca, gde se val topline razliva, gde zateže i gde vibrira energija? Koje slike dolaze, ko su „krivci“ naše sreće ili nesreće – koji ljudi, dela ili situacije?
I, što je dragocenije od naše sreće, osećaja zadovoljstva i ispunjenja? Zbog čega i koga to žrtvovati? Koji su to, i čiji, ideali, uverenja razlog zbog kojeg se ne usuđujemo živeti punoću svog zadovoljstva? E pa nema ih, ili ako ih ima – uklonite ih. Kao što biste s kompjutera izbrisali program koji je nekad bio odličan, ali vam danas više ne funkcioniše, tako izbrišite mirne duše ono što vam smeta da možete mirno reći: JA JESAM SRETNA OSOBA.
I pritom ne padajte na trikove i zablude uma:
• „Bit ću sretan kad...“ – odlaganje sreće i uvetovanje svog zadovoljstva nečim što će se tek dogoditi je najsigurniji put u očaj. Izbegavajte ga, osim ako baš ne želite zaroniti u to iz znanstvenih razloga.
• „Sad je kriza, ali kad prođe, sve će opet biti super....“ – neće, nikad više. Jer nema povratka na staro. Ne postoji staro, osim u prošlosti, gde je bilo. Ali više nije. I novo što dođe, biće novo, ne staro koje se vratilo ili ponovilo. Stoga, hrabro u novo :)
• „Sreća/Zadovoljstvo je stvar duha i nema veze što je ovde ovako, ja ću se izdići meditacijom/svesti....“ - sve to štima i istina je, ali dok smo u telu na zemlji, dakle moramo ići u wc, jel' tako, i na nas deluje gravitacija (poginuli bi da skočite iz aviona bez padobrana, zar ne?), e, dotle vas se tiče i fizičko okruženje i ne možete ga nadići ignorisanjem tj. bežanjem u duhovnu svest. Istina, duhovna svest budna znatno olakšava i kompletno menja život u fizičkoj stvarnosti, ali ga ne isključuje. Stoga ne bacajte klipove pod noge duhovnim parolama. Nego metlu u ruke i čišćenje života, dok ne dođete do jasnog osjećaja ZADOVOLJSTVA
• „Ako ja učinim to-i-to za svoju sreću, povrediću voljene osobe...“ – dugoročno, nikad. Povredićete ih ako to ne učinite. Jer onaj ko vas voli pati gledati vas u neljubavi prema sebi. Znači, nekoga može vaš čin rastužiti, „povrediti“... jer mu treba takvo pokretanje (kao što vas može pokrenuti zapanjujuća spoznaja da negde niste sretni/zadovoljni nego životarite na pola, u samozavaranju i kompromisima). Jer, dogovore duša koje smo na najvišim ravnima sklapali... smehom smo pečatili, Radošću kao zakonom postojanja. Ispunjenjem i zadovoljstvom kao glavnim kriterijumom, pokazateljem toga jesmo li, ili nas nema. Jer, ako nismo zadovoljni, kao da nismo živi, i obrnuto – ispunjeni: sa svakim se izazovom nosimo u Lakoći.
No comments:
Post a Comment