~Ričard Bah, "Most preko večnosti"

"Greške ne postoje. Sve stvari koje nam se dešavaju nužne su i sami ih prouzrokujemo. Ma kako neprijatne ponekad bile, uvek nas nečemu nauče; ma koji korak da napravimo, nužan je jer nas vodi ka odredištu koje smo sami izabrali." 

Kako Pobediti Strah

„Nas su naučili strahovima, a mi možemo, ukoliko to želimo, da se odučimo od njih“ Karl Augustus Meninger

„Neprijatelj je strah. Mi mislimo da je to mržnja; ali, to je strah.“ Mahatma Gandi

Šta je ono što vas sprečava?

Šta god da je vaš odgovor, u mnogim slučajevima će se on svesti na neki oblik straha.

Sada, strah može da bude koristan da biste preživeli. Ali u brojnim slučajevima, naročito ako živite život gde imate mogućnost da čitate ove reči, strah je samo velika prepreka na vašem putu.

Ali šta možete da učinite u vezi straha? Kako možete da ga prevaziđete?

U ovom članku, želeo bih da istražim nekoliko večnih stvari koje su ljudi naučili o tome u toku nekoliko prošlih hiljada godina.

1.  Suočite se sa vašim strahom da biste postali jači.

„Ne smem da se plašim.

Strah je ubica uma.

Strah je mala smrt koja donosi potpuno iščeznuće.

Ja ću da se suočim sa svojim strahom.

Dopustiću mu da pređe preko mene i kroz mene.

A kada prođe uključiću unutrašnji pogled da bih pogledao njegovu putanju.

Gde je prošao strah neće biti ništa.

Samo ja ću da ostanem.“ Frenk Herbert

„Vi stičete snagu, hrabrost i samopouzdanje sa svakim iskustvom gde zaista zastanete da biste pogledali strah u oči. Vi ste u stanju da kažete sebi: „Preživeo sam ovaj užas. Mogu da se nosim sa sledećom stvari koja se pojavi.“ „Vi morate da uradite ono što mislite da ne možete da uradite.“ Eleonora Ruzvelt

Svaki put kada se suočite sa nekim strahom vi stičete 3 važne osobine koje gore pominje Eleonora Ruzvelt. A sledeću stvar koja se pojavi će biti lakše prevazići. A ako treba da se nosite sa velikim strahom, ma šta da je u pitanju i kasnije shvatite da ste ga zaista preživeli, mnoge stvari u životu kojih ste se možda pre plašili će izgledati kao da su se smanjile. Ti strahovi postaju manji. Oni možda čak i iščeznu.

Možda ćete da mislite u sebi da ono što ste pre mislili da je strah nije uopšte nešto čega treba da se plašite. Sve je relativno. I svaki trijumf, problem, strah i iskustvo postaje veće ili manje u zavisnosti od toga sa čim ga upoređujete.

Ali da biste stekli veću perspektivu ljudskog iskustva i da biste rasli, vi zaista treba da se uspravite i da se suočite sa vašim strahom.

2. Suočavanje sa vašim strahom može da bude iznenađujuće antiklimaktično.

„Kada se rešeni mladić suprotstavi velikom siledžiji, svetu i hrabro ga uhvati za bradu, on se često iznenadi kada otkrije da ona iščupana ostaje u njegovoj šaci i da je samo bila privezana da bi zaplašila bojažljive avanturiste.“ Ralf Valdo Emerson

 Ovo je možda moj omiljeni citat o strahu. Izdaleka i u vašem umu stvari mogu da izgledaju veoma teške i zastrašujuće. Ali kada se zaista suprotstavite i preduzmete akciju, mislim da su mnogi od nas bili iznenađeni kako brada te siledžije jednostavno spada. Zašto? Hajde da krenemo do sledećeg saveta…

3. Preduzmite akciju i uposlite se.

“Neaktivnost rađa sumnju i strah. Akcija gaji samopouzdanje i hrabrost. Ako želite da pobedite strah, nemojte da sedite kod kuće i da razmišljate o tome. Iziđite i uposlite se.“ Dejl Karnegi

„Briga daje maloj stvari veliku senku.“ Švedska poslovica

Ne možete samo da sedite, razmišljate i čekate da vam hrabrost i samopouzdanje zakucaju na vrata. Ako to radite, možda ćete upravo da iskusite suprotan efekat. Što više razmišljate, to više straha gradite u sebi.

Mi često gradimo strašna čudovišta u našim glavama.

Možda zbog stvari koje smo naučili na vestima, na TV-u ili iz filmova. Ili mi jednostavno toliko razmišljamo o nečemu da naš um počinje da stvara potpuno neverovatne horor scenarije o tome šta može da se desi.

Kao što ste možda primetili u vlastitom životu, 80-90 procenata onoga zbog čega se brinemo se u stvari nikada ne ostvari. Umesto toga, stvari mogu da postanu antiklimaktične kada krenemo u akciju. Brada siledžije spada iznenađujuće lako ako se samo suprotstavimo i preduzmemo nešto.

A mnogo puta mi dobijemo hrabrost koja nam je potrebna nakon što smo uradili ono čega smo se plašili. Ne obrnuto.

4. Strah je često zasnovan na nekorisnom tumačenju.

„Strah: Lažni Dokaz Koji Izgleda Stvarno.“ Nepoznati autor

 Kao ljudska bića, mi volimo da tražimo šablone. Problem je jednostavno što često pronalazimo negativne i one šablone koji nam ne pomažu mnogo u našim životima, a koji su zasnovani na samo jednom ili dva iskustva. Ili ne procenjujući dobro situacije. Ili zbog neke smešne greške u komunikaciji.

Kada se previše identifikujete sa svojim mislima, vi ćete da verujete svemu što vam one kažu. Vežba koja je korisnija može da bude da ne uzimate vaše misli previše ozbiljno. Dosta vremena one i vaše pamćenje su prilično netačni.

Ali i ovo je dobra stvar.

Zato što vas to otvara za preispitivanje vaših starih uverenja koja ste bazirali na iskustvima koja ste možda protumačili na ne baš dobar način. To vas otvara da pokušate ponovo i vidite šta će da se desi ovog puta umesto da ostanete zaglavljeni u mislima, neaktivnosti i strahu.

5. Nemojte da se držite vaše iluzije sigurnosti.

„Izbegavanje opasnosti nije bezbednije na duge staze od otvorenog izlaganja. Plašljivi su uhvaćeni onoliko često koliko i hrabri.“ Helen Keler

„Sigurnost je uglavnom sujeverje. Ona u prirodi ne postoji….Život je ili hrabra avantura ili ništa.“ Helen Keler

 Zašto ljudi sede na rukama? Da li je to samo zato što su paralizovani od straha? Ne bih rekao. Još jedan veliki razlog iz kog se ljudi ne suočavaju sa svojim strahovima je zato što oni misle da su bezbedni tu gde se sada nalaze. Ali istina je ono što kaže Kelerova: sigurnost je uglavnom sujeverje. Ona je kreirana u vašem umu da biste se vi osećali sigurno. Ali u stvarnosti, sigurnost ne postoji. Sve je nesigurno i nepoznato.

Možete da budete otpušteni sa posla.

Neko može da raskine sa vama i da vas napusti.

Bolest će verovatno da se pojavi.

Smrt će verovatno da se pojavi u vašem okruženju i u jednom trenutku će da poseti i vas.

Ko zna šta će da se desi?

Sujeverje sigurnosti nije samo nešto negativno. To takođe stvara vaš um tako da možete da funkcionišete u životu. Nema svrhe da paranoišete o tome šta može da se desi za minut ili za koji dan. Ali takođe nema mnogo svrhe u držanju za iluziju sigurnosti. Dakle, treba da pronađete balans gde niste opsednuti nesigurnošću ali da takođe prepoznate da je ona tu i da živite u skladu s tim.

Kada prestanete da se držite za vašu sigurnost život takođe počinje mnogo uzbudljiviji i interesantniji. Više vas ne ograničava jedna iluzija i vi shvatate da vi postavljate granice za to što možete da uradite i u velikoj meri kreirate sopstvenu slobodu u svetu. Više ne gradite zidove da biste se zaštitili, jer vas ti zidovi ionako ne bi zaštitili.

6. Budite radoznali.

„Radoznalost će da pobedi strah čak i više nego hrabrost.“ Džejms Stivens

Kada se zaglavite u strahu vi ste zatvoreni. Vi kreirate podelu u vašem svetu i umu. Vi stvarate barijere između vas i drugih stvari/ljudi.

Radoznalost, sa druge strane je ispunjena iščekivanjem i entuzijazmom. Ona vas otvara. A kada ste otvoreni i entuzijastični onda ima više zanimljivih stvari o kojima razmišljate nego kada se fokusirate na vaš strah.

Radoznalost vas takođe otvara da steknete razumevanje nečega. A sa razumevanjem, neodređene, maglovite stvari nestaju.

Emocije koje doživljavate su često rezultat onoga na šta fokusirate vaš um. Promenite ono na šta se fokusirate u vezi neke stvari i vi možete da promenite vaše emocije u vezi toga.

Kako postajete radoznaliji? Jedan način je da se setite kako je život postao zabavniji u prošlosti zahvaljujući vašoj radoznalosti i da se prisetite svih dobrih stvari koje su zahvaljujući tome otkrivene i doživljene. A zatim radite na tome. Radoznalost je navika. Što ste radoznaliji, sve radoznaliji postajete. A tokom vremena to postaje sve više i više prirodni deo vas.

7. Uklonite odvajanje. Uklonite strah.

„Ko vidi sva bića u sebi i sebe u svim bićima, gubi sav strah.“ Isa Upanišad, Hindu Spisi

Ego želi da podeli vaš svet. On hoće da stvori barijere, odvajanje i voli da igra igru upoređivanja. Igru gde se ljudi različiti od vas porede sa vama, igru gde ste bolji od nekoga i gori od nekog drugog. Sve to stvara strah. Ako činite suprotno, to uklanja strah.

Može da zvuči pomalo otrcano da nema stvarne odvojenosti između bića, da smo mi jedno i isto.

Ali jedna misao koju biste možda želeli da isprobate tokom jednog dana je da je svako koga sretnete vaš prijatelj.

Jedna druga je da vidite koje delove sebe možete da vidite u nekome koga sretnete. I koje delove sebe možete da vidite u njemu/njoj.

Često postoji u osnovi okvir misli u interakciji. Ili nas one pitaju kako se mi razlikujemo od ove osobe. Ili u čemu smo isti kao ova osoba. Prvi okvir je zasnovan na tome kako ego voli da sudi o ljudima i stvara razdvajanje da bi se ojačao) ili da se oseća kao bolji ili više kao žrtva). Drugi stvara toplinu, otvorenost i radoznalost. Nema razloga da se i dalje fokusira na strah ili sud.

Ovo naravno nije lako, naročito ako ste imali prvi okvir misli mnogo godina. Ali vi možete da steknete uvid u ovo radeći stvari navedene gore. Kada se suočite sa svojim strahovima, barijere i razdvajanje koje ste svojim mislima izgradili se smanjuju. Približavate se više i osećate veću povezanost sa drugim ljudima.

Uz akciju, radoznalost i razumevanje, mi se približavamo jedni drugima. Mi stičemo veće razumevanje nas samih i drugih. I tako postaje lakše da ih vidite u sebi. I sebe u njima.

anksioznostidepresija.com/kako-pobediti-strah

Relax vezbice za istezanje za sve koji mnogo sede :-)

Vezbice za sve one koji dugo sede na poslu, u skoli, kod kuce :-)

Traju samo 4 minuta...a osecaj opustenosti nakon toga - mnogo duze :-)

isti video uvodnim tekstom :-)

ŽIVOT BEZ STRAHA

“Sve dok nismo slobodni od straha, ne možemo da mislimo, osećamo i živimo ispravno” - Krishnamurti

Život bez straha je kada ne brinemo zbog svoje prošlosti i ne strepimo za svoju budućnost, već neopterećeno živimo u sadašnjem trenutku. To je potpuno i radosno življenje uprkos životnim poteškoćama. Tada dozvoljavamo sebi prostor i vreme u kome nismo obavezno okupirani stvarima, kako bismo uživali i odmarali se u svojoj istinskoj prirodi. S jedne strane, to je pauza u kojoj ne radimo ništa što nije spontano izražavanje naše prirode. A s druge, to je jedno nevino stanje i otvorenost za iznenadjenja koja nam život donosi iz trenutka u trenutak. To su vrata u čistu magiju postojanja.

Kada nismo u strahu, tek tada nas um i nervni sistem mogu dovoljno da se opuste, tako da smo u stanju da budemo potpuno prisutni, celoviti i vrlo efiksni u svakoj akciji. Umesto da smo kompulzivno okupirani svim i svačim, postajemo super pažljivi i kreativni, bez nepotrebnog gubitka dragocene energije.

Jedan od esencijalnih kvaliteta neustrašivosti odnosi se na psihološku sigurnost. Kada prevaziđemo strah, nestaje i potreba da budemo zaštićeni i izolovani od saznanja gole istine o sebi, drugima i životu. Isto tako, umesto ambicije za postignućem onoga što nam fali, život pre vidimo kao jedno progresivno putovanje i mogućnost da učimo, razvijamo se i uživamo, usput, u onome što već imamo, ne vezujući se za ono što nemamo.

Konačno, život bez straha je kada živimo na takav način da ne zavisimo ni od čega što nam nije neophodno u tom trenutku.

PRIRODA STRAHA

Dobra vest je što strah ne postoji sam po sebi. Ono što se javlja kao strah je ustvari reakcija iz stanja nesigurnosti, koja jedino postoji u odnosu na nešto drugo. Sama priroda straha zapravo je mentalna kreacija – slika/reč - koju pokušavamo da održimo stalnom kako bismo zaštitili voljenu sliku o sebi. To objašnjava da je koren straha zapravo deo nas, a ne nešto spolja. Otud, bežanje od straha jeste bežanje od sebe. I sve dok to ne uvidimo, nećemo prestati da pokušavamo da pobegnemo, što samo produbljuje konflikt i mizeriju. Napokon, kada direktno uvidimo da nema straha izvan nas samih, strah se rastapa u ništa. Ostaje nam da se nasmejemo raspršenoj iluziji, pre nego što zaboravimo da smo uopšte imali strah – da smo bežali od svoje sopstvene senke.

KADA NASTAJE STRAH

Kada izbegavamo da se pomirimo sa osnovnom činjenicom života da nema unutrašnje izvesnosti, kontinuiteta i stalnosti, počinjemo da se plašimo za integritet svoje krhke ličnosti. Umesto da se suočimo sa sveprozimajućom istinom o neizvesnosti I nestalnosti i prihvatimo da je to fundamentalni zakon svih stvari, mi radije izolujemo sebe od celine I njenih zakona, ne videći da tako izmičemo sebi samo tlo ispod nogu. Krishnamurti u svojoj knjizi o strahu lepo kaze: ”Strah počinje željom da budemo sigurni, iznutra i spolja, željom da budemo sigurni u stalnost postojanja.” Joel Kramer u knjizi “Strastan um” (The Passionate Mind) reče: “Strah postoji jedino kada želimo nešto – nešto to nemamo ili imamo, ali ne želimo da izgubimo.”

NEKI OD GLAVNIH FAKTORA KOJI SU ODGOVORNI ZA POJAVU STRAHA JESU:

Zamenjivanje stvarnosti iluzijom

Koliko nam se puta učinilo da smo ugroženi I da reagujemo stvarnim strahom kada smo, ustvari, samo zamenili činjenicu svojom sopstvenom projekcijom? Nažalost, to je nešto što se dešava svakodnevno većini nas. Kada bismo bili u stanju da to uvidimo, videli bismo da smo sve vreme zamenjivali običan konopac za zmiju. I samim tim saznanjem, oslobodili bismo se straha jednim udarcem. Ne bi bilo potrebe da radimo bilo sta drugo. Viđenje je pokret u slobodu - reče Joel Kramer.

Bežanje od posledica straha

Stvarnost straha ogleda se u njegovim posledicama koje zamenjujemo za sam strah. I upravo posledice u obliku fizičkih kompulzivnih reakcija, emotivnih uznemirenosti i psihološke nesigurnosti jesu ono čega se najviše plašimo i od čega pokušavamo da pobegnemo po svaku cenu. Zamišljamo da je strah izvan nas i naše kontrole. I sve dok se to dešava nećemo uvideti koren straha, koji je misao u obliku želje. Rešenje leži u prostom dopuštanju da se osećamo tako kako se osećamo, bez procene i osuđivanja. U tome nam uveliko može pomoći svesnost disanja, na primer. Kada smo u strahu, obično izgubimo dah i parališemo se, a da bismo to rešili, treba samo da nastavimo da dišemo i strah će biti transformisan u mudrost – ili sposobnost vidjenja iza reakcije u samu prirodu straha - misao. I opet, zapažanje istine jeste pokret prema životu bez straha.

Indirektni kontakt sa drugima

U osnovi, svi strahovi počinju kada izgubimo direktan kontakt sa sobom i drugima. Budući da želja za kontaktom ostaje snažna, bivamo prinuđeni na uspostavljanje indirektnog kontakta, što rezultuje gubitkom svesti o tome ko smo mi stvarno. I baš u toj tački počinje komplikacija odnosa. Postajemo uplašeni od toga kako nas drugi vide i šta bi mogli da nam urade. Tako se rađa želja za zaštitom i dodatnom izolacijom, što samo komplikuje stvari. Sada, u želji da se oslobodimo straha od pogoršanja situacije, stvaramo dodatni strah i upadamo u začarani krug nemoguće misije koju naš um izvodi u naše ime. Kada bismo samo bili u stanju da se zaustavimo i prestanemo da se borimo sa sopstvenim umom, sve bi se samo od sebe sredilo. I naravno, više nebismo imali razloga da se plašimo.

Uporedjivanje i takmičenje sa drugima

Uporedjivanje i takmičenje sa drugima automatski nas izoluje od naše jedinstvene i samodovoljne prirode. Za posledicu dobijamo osećaj da nismo dovoljno dobri takvi kakvi jesmo, što u nama samo podstiče reakciju inferiornosti, ljubomore, zavisti, besa i nadasve straha. Ono što predhodi toj reakciji jeste procena u obliku projekcije da su drugi ti koji su odgovorni za to što se mi osećamo tako loše. Otud dolazi neprijateljstvo i averzija prema drugima. Da bismo se oslobodili potrebe za uporedjivanjem i takmičenjem, treba prvo da shvatimo odakle ona dolazi tako što ćemo pregledati svoj uslovljeni um. Drugo, moramo da vidimo i prihvatimo da smo jedinstveni u svakom pogledu i da nismo predmet za upoređvanje. Treće, treba da afirmišemo dublje povezivanje i zbližavanje sa drugima, što će nam pomoći da uvidimo da drugi nisu naši ljuti rivali ni neprijatelji, već pre naša ogledala, i u svakom pogledu, naši prijatelji.

Nevoljnost da se suočimo sa istinom o sebi

Ne treba mnogo mudrosti da bismo uvideli kako strah nastaje onda kada okrenemo glavu od svoje sušte dobrote, tj. glavnog aspekta naše istinske prirode. Ako postoji neki greh, onda je ovo prvi greh. Cena koju plaćamo pritom jeste izolacija i strah od nepoznatog. Međutim, pošto sami sebi postajemo nepoznato, jednom kada okrenemo glavu od sebe, ne treba da izmišljamo nepoznato kojeg ćemo da se plašimo. Ovaj nivo straha ništa ne rešava, osim direktnog suočavanja sa apsolutnom istinom o sebi. Uzgred, ono čega se najviše pribojavamo svakako je otkriće da ne živimo svoju pravu prirodu, već jedno večito nezadovoljno “ja”. Kada je u pitanju ovaj faktor, izlaz se nalazi u preuzimanju rizika i buđenju unutrašnjeg impulsa za slobodom.

Žudnja za zadovoljstvom

Kada žudimo za nekim zadovoljstvom, mi u stvari pokušavamo da ponovimo neko prošlo iskustvo koje smo okarakterisali kao zadovoljstvo. Budući da nemamo kontrolu nad realnim iskustvom, na samu pomisao da možda nećemo ponovo dobiti objekat svoje žudnje, obuzima nas strah. Što je veća zavisnost, to je veći strah. Postoji li izlaz¬? Ključna stvar u rešavanju ovog problema tiče se osvešćivanja veze izmedju iskustva, poželjnog etiketiranja, razdvajanja od samog iskustva, rađanja želje u obliku žudnje za još zadovoljstva, frustracije usled nemogućnosti ispunjenja žudnje u novom–starom iskustvu i straha da ćemo ostati gladni i nezadovoljeni. Šta treba da uradimo? Dovoljno je da zaustavimo tendenciju poželjnog etiketiranja “kako je ovo iskustvo lepo – hoću to i sutra... da ponovim”, i da budu eliminisani svi ostali neprijatelji u lancu dogadjaja, uključujući i strah.

Projekcija šta bi moglo da nam se desi u budućnosti

Problem sa ovakvom vrstom projekcije jeste upadanje u zamku negatinog očekivanja. Sam strah od ponavljanja prošlosti seje sigurno seme u tlo budućeg iskustva. To je ta karma o kojoj mudri pričaju. Međutim, kada bismo bili u stanju potpuno da doživimo sva ta “strašna” iskustva upravo tada kada se dešavaju prvi put, ne bismo imali od čega da strepimo. Drugim rečima, ako nema prošle akcije, tj. strepnje, nema ni buduće reakcije, ili samoostvarujućeg proročanstva. Naravoučenije za ispravno postupanje sa strahom od budućnosti glasi: kada osetiš da te prožima strah zbog budućnosti, dopusti mu da se razlije po tvom telu dok ti “loviš” po svom umu u potrazi za negativnim slutnjama koje ćeš zameniti pozitivnim.

MISAO KONAČNI UZROK STRAHA

Kao što možemo da vidimo, strah može da bude uzrokovan raznim faktorima. Medjutim, u svima njima misao je konačni uzrok straha. I kada ne bi bilo misli, ne bismo otcepljivali sebe od celine, I samim tim ne bismo osećali strah. Strah dolazi u trenutku kada fragmentiramo svoju pažnju na prošlost, sadašnjost I budućnost. Tačnije, kada uzimamo u obzir sećanja na prošlo neželjeno iskustvo I projekciju želje u budućnost sa namerom da ponovimo prošlo iskustvo, ali na željeni način. S druge strane, živo iskustvo koje se dešava u sadašnjem trenutku ne želimo da pogledamo I doživimo bez opiranja I privrženosti. Tako onesposobljavamo sebe da učimo od straha.

Konačno, da bismo živeli bez straha, treba da povučemo kompletno pažnju u sadašnji trenutak i da prestanemo da delimo iskustva na dobra i loša. Drugim rečima, treba da se otvorimo i potpuno iskusimo to što se dešava OVDE I SADA, nesekirajući se šta je bilo I ne strepeći šta će biti. U krajnjoj analizi samo pogledajmo malu decu i podsetimo se kako se živi slobodno, bez straha.

 Izvor: lovesensa.rs