Poučno

Relaksacija, Fizičke Vežbe i Šetnja

Lična higijena, odmor, sunce, svetlost, kiseonik, prana, relaksacija, čest boravak u prirodi, pozitivan stav prema životu,relaksacija uma i ljubav čine čoveka srećnim i smanjuju potrebu za hranom.

Oprostite svima, budite ljubav celom svetu.

Otvorite se prema Bogu u sebi, svakodnevno se relaksirajte, meditirajte, okrenite se prema svojim duhovnim vrednostima, to ne znači prema sebičnosti i egoizmu, već prema svojoj divnoj, nesebičnoj ljubavi. Budite uporni.

Vežba relaksacije je krajnje jednostavna za primenu u svakodnevnom životu. Obucite komotnu odeću i udobno se smestite. Zatim, koncentrišite svest na celo fizičko telo.

Opustite se, budite mirni, osećajte se prijatno i odmorno. Dišite ravnomerno i dozvolite da energija nesmetano protiče kroz celo telo. Opustite dvojnika – svoje eteričko telo, postanite svileniji.

Opustite astralno telo – oprostite svima da biste mogli oprostiti sebi. Neka od emocija ostane jedino ljubav prema Bogu. Opustite mentalno telo, budite jedno sa Bogom. Rasteretite se od misli. Uradite valjano pranajame. Dišite uobičajenim ritmom kako obično dišete. Pratite svoj dah, budite svesni daha.

Mir je lekovit, a vežbe su lek za organizam jer vraćaju vitalnost. Telo držite u formi, ne premarajte se, spavajte dovoljno. Vaši čajevi mogu biti majčina dušica, kantarion, valerijana, žalfija, itd.

 

Čajevi se piju svakodnevno. Jedite često, po manje isključivo laku i zdravu hranu bez namirnica životinjskog porekla. Zavolite pranajamu. 

Budite svesni, budno pratite svoje misli, osećanja, ponašanje, reči i dela i uskoro ćete imati jasnu sliku o sebi, svom karakteru i o svojim sklonostima. Budite iskreni prema sebi. Sada je ostalo da nađete način kako da se oduprete raznim iskušenjima. Sagledavajte sve iz više uglova. Posmatrajte sebe malo izdalje. Odmaknite se malo, bolje ćete videti. Ispravite sebe i zavolite sebe. Ne kritikujte, ne osuđujte, ne poredite se ni sa kim, ne popravljajte druge, samo sebe. Svako je odgovoran za sebe. Volite sebe, poradite na samopoštovanju. Sve radite isključivo zbog sebe. Budite uvek pozitivni, čak i u ružnom tražite samo lepo. Cenite svoje telo, ono je inteligentno i uvek zna šta mu nedostaje. Poštujte ga.

Vi ste divna, jedinstvena kosmička jedinka, samo sebi svojstvena i samo vi možete biti takvi kakvi jeste, zato poštujte i volite sebe. Nikada se ne osuđujte, jednostavno samo popravite kod sebe to što je potrebno. Ne zaboravite, sreća se sastoji od malih stvari koje činite bližnjima.

http://www.sunnyray.org/Relaksacija-fizicke-vezbe.htm

Iskustvo osećaja za potrebe drugih

Iskustvo osećaja za potrebe drugih ljudi jeste najblagoslovenije iskustvo koje možemo upoznati. Setite se samo koliko ste bili uzbuđeni kada ste poklanjali nešto svojim roditeljima, babama i dedama, bratu ili sestri, prijateljima. Zahvalnost koju ste osetili zbog njihove sreće bila je jednaka, možda i veća od one koju ste doživeli kada ste i sami primili poklon. Zašto? Zato što ste tada primili ono što ste i dali.

-Vejn Dajer

Kako nastaviti zatvarajući krugove-Paolo Koeljo

Kad sam imao šta izgubim, dobio sam sve. Kad sam prestao da budem onaj koji je bio, pronašao sam sebe. Kad sam upoznao poniženje i uprkos tome nastavio da koračam uzdignute glave, shvatio sam da sam slobodan da biram svoju sudbinu.

To je smešno: Bolje da patim kao što sam i ranije patio, kad su druge osobe koje sam takođe voleo rešavale da me ostave. Bolje je da oližem svoje rane kao što sam činio u prošlosti. Neko vreme ću misliti na nju. Postaću gorak i gnjaviću svoje prijatelje jer će mi jedina tema biti odlazak moje žene. Pokušaću da opravdam sve što se dogodilo, provodiću dane i noći pretresajući svaki trenutak proveden pored nje, da bih na kraju zaključio da se grubo ponela prema meni i to meni koji sam se uvek trudio da joj pružim samo najbolje. Nalaziću druge žene a dok hodam svakog trenutka mimoilaziću se nekom osobom koja bi mogla biti ona. Patiću dan i noć, noć i dan. To može potrajati nedeljima, mesecima možda čak i duže od godinu dana.

A onda ću jednog jutra probudeti i uvideti da mislim na nešto drugo i shvatiti da je najgore prošlo. Srce je slomljeno, ali se oporavlja i uspeva ponovno da nazre lepotu života. To se i ranije dešavalo i dešavaće se ponovno ubeđen sam. Kad neko ode odlazi zato što neko drugi treba da dođe – dakle ponovno ću sresti ljubav.

Onog dana kad čovek bude dozvolio da se pojavi istinska ljubav,  dobro urađene stvari pretvoriće se u zbrku i poljuljaće sve ono što smatramo tačnim i istinskim. Svet će postati istinit tek kad čovek bude umeo da vidi – a do tada ćemo živeti ubeđeni da znamo šta je ljubav, ali bez hrabrosti da je prihvatimo onakvu kakva jeste.

Osoba uvek mora znati kada se jedna faza života završila. Ako insistiramo da ostanemo u njoj duže nego što to treba, gubimo radost i značenje drugih životnih faza kroz koje moramo proći.

Zatvaranje krugova, zatvaranje određenih vrata, završavanje poglavlja – kakvo god da mu damo ime, ono što je bitno je da u prošlosti ostavimo momente života koji su svršeni.

Da li ste izgubili posao? Da li je vaša veza došla do svog kraja? Da li ste napustili kuću svojih roditelja? Otputovali da živite u inostranstvu? Da li se dugotrajno prijateljstvo završilo iznenada? Možete provesti dugo vremena analizirajući zašto se to dogodilo.

Možete se zakleti sebi da nećete učiniti ni jedan korak dalje dok ne saznate zašto su se određene stvari, koje su vam bile tako bitne i toliko stabilne u vašem životu, odjednom pretvorile u prašinu, bukvalno u treptaju oka.

Ali takav vaš stav bi bio užasno stresan za svakog ko učestvuje u tome: vaši roditelji, vaš muž/žena, prijatelji, deca, vaša sestra.

Svako završava svoja poglavlja, okreće nove listove, nastavlja dalje sa životom, i svi oni će se osećati loše gledajući vas kako stojite nepomično.

Stvari prolaze, i najbolje što možemo učiniti jeste da ih zaista pustimo da prođu.

I zato je veoma važno (ma koliko bolno bilo!) da uništite suvenire, da se preselite, da mnoge stvari poklonite u sirotišta, da prodate ili donirate knjige koje imate kod kuće.

Sve u ovom vidljivom svetu jeste manifestacija nevidljivog sveta, onoga šta se dešava u našim srcima – a otarasiti se određenih sećanja takođe znači napraviti malo prostora za nova sećanja da zauzmu njihova mesta.

Zašto je toliko važno pustiti neke stvari da odu od nas. Odvezati ih. Rešiti ih se.

Moramo da shvatimo da niko ne igra ovaj život sa obeleženim kartama, ponekad pobeđujemo, a ponekad gubimo. Ne očekujte da vam se išta vrati, da iko prizna vaše napore, da otkriju vašu genijalnost, da razumeju vašu ljubav.

Prestanite da prebacujete kanal na vašu emotivnu televiziju kako biste gledali isti program ponovo i ponovo, onaj koji pokazuje koliko ste mnogo propatili zbog određenog gubitka: To vas samo truje, ništa drugo.

Ništa nije opasnije nego neprihvatanje ljubavnih veza koje su završene, posla koji je obećan ali još uvek nema određen datum početka, odluka koje su uvek odlagane zbog nekog ‘boljeg momenta’.

Pre nego što novo poglavlje počne, staro mora da se završi: Recite sebi da ono što je prošlo, više se nikad neće vratiti. Setite se da je postojalo vreme kada ste mogli živeti bez te stvari ili te osobe – ništa nije ne zamenjljivo, navika nije potreba.

Ovo može zvučati tako očigledno, može biti čak i teško, ali je veoma važno.

Zatvarajte krugove. Ne zbog ponosa, nesposobnosti ili arogancije, već jednostavno zbog toga što se to više ne uklapa u vaš život.

Zatvarajte vrata, promenite ploču, očistite kuću, otresite prašinu. 

Prestanite biti ono što ste bili i postanite ono što jeste.

Paolo Koeljo

Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Čarli Čaplin poklonio čovečanstvu.        Počnite da volite sebe.

Kada sam zaista počeo voleti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da nateram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam videti da je sve što me je okruživalo u stvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvek na pravom mestu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj sopstveni način i u svom sopstvenom  ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTVANOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti da sam uvek u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem seSVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.

Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

Ko si ti?

Ima jedna stara priča o lavu koji je kao mladunče zalutao u stado ovaca.

Lav je odgajan od strane ovaca. Sve što je znao bio je ovčiji život. Skakutao je po proplanku i pasao travu ne znajući ko je u stvari.

Jednoga dana veliki lav je došao da ulovi jednu od ovaca. Kada je video lava među svim ti ovcama bio je zapanjen. Rasterao je stado i prišao lavu koji se tresao od straha i upitao ga :

“Šta ćeš među svim tim ovcama?“

Lav-ovca mu je odgovorio:“Pa ja sam ovca.“

Lav mu je odgovorio:“Ne nisi veruj mi. Ti ideš sa mnom sada.“

Lav je odveo lava-ovcu do jezera i rekao mu da pogleda svoj odraz u vodi.

Kada je video da nije ovca, lav je od iznenađenja pustio strašan krik. Nikada više nije bio ovca...

A zašto?

JEDAN MUDAR COVEK JE SEDEO U PUBLICI I PRICAO VIC. SVI SU SE SMEJALI KAO LUDI.
NAKON NEKOLIKO TRENUTAKA, ISPRICAO JE ISTI VIC JOŠ JEDNOM. OVAJ PUT SE SMEJALO MANJE LJUDI.
PRICAO JE ISTI VIC STALNO IZNOVA. KAD SE VIŠE NIKO NIJE SMEJAO, ON SE NASMEŠIO I REKAO:

- Ne možete stalno iznova da se smejete na isti vic, pa zašto onda stalno iznova placete i patite zbog iste stvari? 

http://tetkasaveta.wordpress.com/2012/11/05/a-zasto/

PO SMEHU MOŽETE PROCENITI ČOVEKA

"Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno.

Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna."

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

 

Mudrost

Stari pas ovčar jurio je zečeve po šumi dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio. Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje. Bio je to leopard koji mu se polako približavao.

- Šta ću sad - mislio je u sebi... i onda je brzo dohvatio one koske koje su stajale kraj njega da bi trenutak pre nego što ga je leopard opazio, rekao naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to, leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji reši da ocinkari starog psa kod leoparda. Skočio je sa drveta i požurio da leopardu saopšti prevaru. Videvši kako majmun žuri negde stari pas posumnja u njegove namere i pođe da ga prati. Video ga je kako objašnjava leopardu o čemu je reč dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren... i naravno, krene u osvetu.
Stari pas, videvši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrenu i mirno sede osluškujući svaki leopardov korak. Kada mu se već dovoljno primakao da može da ga čuje, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe reče:
- Ama gde li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još pre sat vremena da mi nabavi leoparda i još ga nema...

Naravoučenije I:
Ne kači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama.
Naravoucenije II:
Šta god uradili, uvek će se naći neki majmun u okolini koji cinkari.

Dva vuka u nama - pouka Čiroki indijanaca

Jednom davno, stari Čiroki indijanac je svom unuku ispričao jednu životnu istinu:

- U duši svakog čoveka vodi se bitka, kao borba između dva vuka. Jedan vuk predstavlja zlo, predstavlja: bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, egoizam...

Drugi vuk predstavlja dobro, predstavlja: mir, ljubav, nadu, vedrinu, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje, veru...

Mali Indijanac se zamisli. Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih reči, pa ga zapita: - Koji vuk na kraju pobedi?

- Pobeđuje uvek onaj koga više hraniš...

Ekseri u ogradi

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu. Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, da iz ograde isčupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao:"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće biti ista. Kada u besu kažes neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možes čoveka ubosti nožem i izvuci nož i posle toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao, rane ostaju." Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička. Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.

Molim te oprosti mi ako sam ikada napravio rupu na tvojoj ogradi...

***

Da li si šargarepa, jaje 

ili zrno kafe

 Ćerka se žalila svom ocu na težak život i rekla kako ne zna više kako da se suprotstavi životnim problemima i teškoćama, kako nema više snage za borbu; jer čim reši jedan problem, već je pred njom drugi i teži od prethodnog.

Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vreme voda u posudama počela je da ključa. U prvi lonac je stavio šargarepu, u drugi jaje, a u treći nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.

Ćerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom želi reći i dokazati.
Otac je isključio sporet, pa je izvadio šargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je ćerku i upitao: "Šta vidiš?"
"Vidim šargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatražio je od nje da opipa šargarepu i osetila je da je šargarepa jako meka i krhka. Onda je zatražio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomiriše kafu, a ona se nasmešila kad je osetila njen bogati miris.

"Ali šta sve ovo treba da znači"?, upitala je zašuđeno.
"Znaj, kćeri moja, da su i šargarepa i jaje i kafa prošli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem - ključalom vodom, ali se svaki od njih suprotstavio na različit način.

Šargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omekšala i oslabila u ključaloj vodi.
Jaje je čuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tečnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugačija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti?
Da li si šargarepa koja je naizgled jaka, ali, čim naiđeš na manje prepreke i teškoće, oslabiš i gubiš snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naiđe na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrašnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako što je čini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu činiš boljom, vrednijom, ti teškoću sebi olakšavaš tako da ona bude olakšica umesto teškoće i problema, brige i tuge.
Razmisli, kćeri moja, kako ćeš se suočiti sa svim problemima i teškoćama ovoga sveta?"

Lagano umiranje – Pablo Neruda

Lagano umire onaj koji ne putuje,

onaj koji ne čita,

onaj koji ne sluša muziku,

onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,

onaj koji ne prihvata pomoć.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,

postavljajući si svaki dan ista ograničenja,

onaj koji ne menja rutinu,

onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,

i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire

onaj koji beži od strasti

i njenog vrela emocija,

onih koje daju sjaj očima

i napuštenim srcima.

Lagano umire

onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan svojim

poslom ili svojom ljubavi,

onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,

i koji ne ide za svojim snovima;

onja koji si neće dozvoliti,

niti jednom u životu,

da pobegne od smislenih saveta…

Živi danas!

Reskiraj danas!

Učini danas!

Ne dozvoli lagano umiranje!

Ne zaboravi biti srećan!

***

***

Zašto ljudi viču kada su ljuti? Priča o udaljivanju ljudi…

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:

“Zašto ljudi viču kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vreme:
“Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo” reče jedan.

“Ali, zašto bi vikao ako je osoba pokraj tebe?” pita učitelj – “zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.

Naposletku je objasnio:

“Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje… Zato moraju vikati jedno na drugoga, kako bi njihov krik premostio udaljenost i kako bi se mogli čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati jer je udaljenost među njima sve veća.

Potom je učitelj pitao:

“Što se dogodi kada se dve osobe zaljube?
Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.

A šta se dogodi kada se još više zaljube?
Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi… Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.”

Onda je rekao:

“Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika i nikad više neće biti puta nazad.”

http://www.izreke-citati.com/zasto-ljudi-vicu-kada-su-ljuti-prica-o-udaljivanju-ljudi/

***

Priča o vučici – Nije sve uvek kao što izgleda na prvi pogled

Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.

Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…

Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!

Pouka: Nije uvek sve kao što izgleda – Nikada ne procenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.

***