Dva metra od Nijagare

Verujem da je život poput reke i da većina ljudi uskače u tu reku nikada zaista ne odlučivši gde žele da završe. I tako za vrlo kratko vreme oni bivaju uhvaćeni u struji: struji događaja, struji strahova, struji izazova. Kada stignu do mesta gdje se reka račva, oni ne odlučuju svesno kuda žele poći ili koji im smer odgovara. Oni jednostavno ‘idu kako ih voda nosi’. Postaju dio gomile ljudi koju usmeravaju događaji umesto njihove vlastite vrednosti. Zbog toga osećaju da nemaju kontrolu nad svojim životom. Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk pobesnele vode. Tada otkrivaju da se nalaze dva metra od Nijagarinih vodopada, u čamcu bez vesla. U tom trenutku kažu: “Eh, k vragu!” Ali, tada je već kasno.Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalan pad. Ponekad je pak telesan. Ponekad je reč o finansijskom padu. Velika je verovatnoća da je ono što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbegnuto boljom odlukom uzvodno.

Entoni Robins