Miš u lavu
Ima dana i nekih sitnih minuta,
kad se onaj šćućureni miš u meni uznemiri i uzjoguni pa cvili i drhti nepomičan i neuhvatljiv.
I, džaba tad rastresam svoju lavlju grivu i ogrćem crveno,
džaba u šapi nosim sir i krupno žito, on ostaje skriven i utučen.
Ma, samo repic da mu proviri, brčiće da pokaže pa da ga šapom stisnem.
Da ga primirim i ohrabrim, ispričam priču o lavu i mišu. Možda ga u prijateljskom zagrljaju
podsetim na sopstvenu hrabrost i snagu…
Basna: Lav i miš
Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš reši da pretrči preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.
Je li, malecki ? Zar se ti, kod tolike širine, usuđuješ da preko mojih leđa praviš put? Šta ćemo sada, govori? - viknu lav.
Moćni lave - odgovori miš umiljato. Mnogo sam pogrešio, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to da učinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli: kakva bi to slava bila za lava da ubije miša? Lav se nasmeja i pusti miša zdravog i čitavog.
Posle nekoliko dana, lav se nesrećno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvuče, pa je rikao od jada i srdžbe.
To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vreme. Počeo je da grize užad i malo po malo načinio dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako izbavio.
Kakve se čudne stvari događaju na ovom svetu! - reče lav. Ko bi ikad pomislio da i miš može da spase lava od smrti!
autor: Ezop
No comments:
Post a Comment