Ravnoteža
Sve u prirodi teži da bude u stanju ravnoteže i svaka stvar ima svoju suprotnost: plima-oseka, noć-dan, zima- leto. Takođe, poznato je uverenje da nakon srećnih perioda dolaze nesrećni i obratno. To je delovanje sila ravnoteže.
Zapravo, stvari same po sebi imaju neutralno energetsko svojstvo ( nisu ni pozitivne, ni negativne), već im mi svojim prosuđivanjem dodeljujemo ta svojstva. Ipak, to nema nikakav značaj sve dok određena stvar za nas nema nikakvu važnost.Onog trenutka kada nečemu počnemo da pridajemo suvišnu važnost, sile ravnoteže deluju kako bi je uklonile i ponovo sve dovele u balans. Njihovo delovanje može biti usmereno na pozitivnu ili negativnu stranu.
Recimo, ukoliko je čovek sklon da preveliku važnost pridaje radu, te počne da se zamara preko svojih mogućnosti, ravnoteža će biti postignuta tako što će se razboleti, ostati bez radnog mesta ili biti osujećen na bilo koji drugi način.
Problemi
Na osnovu svega gore navedenog, lako je zaključiti da je pojava 'problema' u našem životu zapravo posledica prisustva suvišne važnosti. Kada nje nema, sve teče glatko, jer u prirodi sve teži da se odvija uz najmanju potrošnju energije. Kada nema suvišnog energetskog potencijala, nema ni potrebe za njegovim uklanjanjem, tako da čovek kroz svaku situaciju prolazi netaknut i sve se složi na najjednostavniji mogući način.
Kad god se pojavi neki problem, neka neprijatnost, treba se zapitati čemu to pridajemo veću važnost nego što je potrebno. U tom smislu, najefikasniji način da svoj život učinimo lagodnim i da do ciljeva dolazimo bez većih poteškoća jeste da zadržimo zdravu dozu ravnodušnosti. Pa čak i ukoliko do poteškoća dođe, ako prema njima zauzmemo ravnodušan stav, nećemo pretrpeti nikakvu štetu, jer će se one rešiti na jednostavan način i ispostaviće se da su bile dobre po nas.
Glavna greška kod ljudi jeste što pri postavljanju cilja, pokušavaju da odrede način na koji će se on ostvariti. Svaki događaj koji se ne uklapa u scenario koji je osmislio, čovek tumači kao neprijatnost, iako je možda upravo to najkraći put za ostvarenje cilja. Samim tim, nepridavanjem prevelikog značaja, kako problemima, tako i samom cilju, mi mu dozvoljavamo da se ostvari lako i brzo, na načine koji naš razum nikada ne bi uspeo da smisli.
Suvišna važnost
Već bi trebalo da vam je jasno zbog čega se sve što grčevito želimo i što smatramo jako bitnim nikada ne ostvaruje. Često se dešava da tek kad izgubimo nadu ( smanjimo važnost), cilj za koji smo se dugo borili, kao da se ostvari sam od sebe. Baš zato, potpuno je pogrešno boriti se sa problemima, potrebno je samo oduzeti im značaj. Zvuči kontradiktorno, ali onoga trenutka kada se oslobodimo potrebe za kontrolisanjem svega u svom životu, stičemo najveću kontrolu i najlakše postižemo sve što želimo.
Postoje dve osnovne vrste važnosti:
1.Unutrašnja, koja se ispoljava ili tako što sebe previše uzdižemo, ili tako što sebe potpuno poništavamo.
2. Spoljašnja, odnosno preveliko pridavanje važnosti bilo kom svojstvu izvan sebe.
Evo nekoliko najčešćih načina za stvaranje suvišne važnosti:
-Nezadovoljstvo sobom
Nezadovoljstvo samim sobom i pridavanje velike važnosti svojim manama dovodi do toga da sile ravnoteže u određenom trenutku moraju da deluju. U tom smislu, višak energetskog potencijala biće utrošen ili stvaranjem vrlina kod osobe ( kada osoba prolazi neoštećeno, jer se suvišna energija troši upravo na to) ili borbom sa sopstvenim manama ( čime one samo dodatno dobijaju na značaju i na kraju, kako bi se taj značaj umanjio, pokazuju se nerešivima).
Idealan način za prevazilaženje nezadovoljstva sobom jeste stvaranje vrlina i fokusiranje na njih. Međutim, ukoliko vam te ne polazi za rukom, korisno je prihvatiti sebe sa svojim manama, bar privremeno. Onoga trenutka kada se odreknemo borbe sa njima, osećamo veliko olakšanje jer ne trošimo energiju uzalud. Automatski, kada budemo imali više energije, spontatno ćemo osetiti potrebu za stvaranjem vrlina.
-Nezadovoljstvo svetom oko sebe
Nezadovoljstvom stvarima koje nas okružuju, samo ih dodatno učvršćuje u našem svetu. Iako se čini logičnim da bi sile ravnoteže trebale da uklone suvišnu važnost dovođenjem željenih stvari u naš život, to se ne dešava. Nasuprot tome, jednostavno će se umanjiti naš značaj na ovom svetu, jer je za to potrebno mnogo manje energije nego da se menja svet.
Zapravo, sve kreće od izražavanja sitnih nezadovoljstava. Prisetimo se priče o tome da svet funkcioniše poput ogledala: sve što unesemo u svoju sliku ( vibraciju), pojavljuje se u odrazu (materijalnoj realizaciji). Baš zato, najkorisnije je usvojiti naviku konstantnog obraćanja pažnje na lepe stvari, dok prema onome što nam se ne dopada treba zauzeti ravnodušan stav.
-Odnosi zavisnosti:
• Idealizovanje i uzdizanje bilo čega, što neminovno dovodi do strmoglavog 'spuštanja na zemlju'.
• Osuda drugih, čime se stvara preveliki kontrast. Što više nekoga proglašavamo 'lošim', mi moramo biti 'dobri', a sile ravnoteže će naći način i situaciju da dokažu suprotno,
• Nadmoć i inferiornost, kao najčistiji oblici odnosa zavisnosti, koji neminovno sa sobom povlače preveliku važnost.
- Krivica
Krivica stvara ogromnu suvišnu važnost, a način uklanjanja energetske nejednakosti postiže se tako što onom ko je oseća biva isporučena kazna.
-Novac
Novac je jako teško voleti bez potrebe da njime ovladamo, čime se takođe stvara prevelika važnost. Ipak, moguće ju je svesti na najmanju meri. To postižemo kada shvatimo da novac nije naš cilj, kao ni sredstvo kojim ćemo svoj cilj postići. Verujući u to da novac obezbeđuje postizanje cilja, dolazimo do toga da svoj istinski cilj zamenjujemo lažnim, smatrajući da će nam ga on nadomestiti. Predubeđenje da ćemo isključivo posedovanjem novca ostvariti cilj i dovodi do toga da mu pridajemo preveliku važnost ( a sile ravnoteže se tada postaraju da ga imamo sve manje, da ga gubimo i sve teže dolazimo do njega). Dakle, novac nije ni cilj, ni sredstvo za postizanje cilja, već samo propratna pojava do koje dolazi kada smo na putu do svog cilja.
-Previše jaka želja
Ukoliko nešto gorljivo i mučno želimo, najlakši način da se suvišna važnost želje otkloni, jeste da nam u potpunosti bude onemogućeno da to ostvarimo. Zapravo, želja bez delovanja stvara ogromnu količinu suvišne energije i tada je najverovatnije da ćemo dobiti upravo suprotno od onoga što želimo. Jedini način da uklonimo suvišnu važnost jeste da želju pretvorimo u nameru, odnosno da svu suvišnu energiju potrošimo na delovanje.
http://milkandhoneyworld-divna.blogspot.com/2013/03/zakon-privlacenja-zivot-bez-problema.html
No comments:
Post a Comment