Zakon privlacenja - osnovni koraci

Dragi moji,

Danas ću se potruditi da vam na što jednostavniji i efikasniji način prenesem ono što sam na ličnom iskustvu sebi potvrdila i dokazala da funkcioniše.

 

Kao polazna tačka za shvatanje načina na koji funkcioniše Zakon Privlačenja, najbolje će vam poslužiti  prihvanje dualne prirode ovog sveta. Dakle, postoje fizički ( realan i opipljiv) i metafizički aspekt. Iako svi pod realnošću smatramo ono što nam se događa na fizičkom nivou, istina je da metafizički nije ništa manje stvaran. On zapravo sadrži sve moguće vrijante i mogućnosti svih događaja koji su se desili, dešavaju se ili će se desiti. Naš fizički svet zapravo predstavlja materijalizaciju jedne od mnoštva mogućnosti koje postoje na metafizičkom planu. Najepši i najgori scenario života svakoga od nas već postoji na metafizičkom planu, ali samo mi biramo šta će se od toga materijalizovati.
Birati je ključan termin. Naša realnost je uvek stvar onoga što smo odabrali da manifestujemo, samo što u većini slučajeva taj izbor nije svestan. Ovaj proces se odvija u tri osnovna koraka:

-Usmeravanje energije
Pod time se podrazumeva sve čemu posvetimo dovoljno pažnje i emocija, bilo da je to nešto što nam se dopada ili ne. Sve prema čemu razvijemo mišljenje, stav, odnos, ima tendenciju da se pojavi kao deo našeg fizičkog sveta.

-Privlačenje
Ovaj korak ne zavisi od nas i odvija se potpuno automatski.

-Dopuštanje i materijalizacija
Kada neka želja ( sve na šta usmeravamo energiju tumači se kao naša želja, bilo da je zaista tako ili ne) dovoljno sazri da iz metafizičke pređe u fizičku realnost, potrebno je dopustiti da se ona meterijalizuje. To zapravo i jeste korak koji je najbitniji i kod koga mnogi greše. Preduslovi dopuštanja su: ne pridavanje prevelike važnosti želji, kao i usaglašenost razuma sa željom ( razum mora da veruje u njenu ostvarivost).

Kako se odvija materijalizacija?

Kako bi se određena mogućnost iz metafizičkog prevela u fizički svet, neophodno je da naša vibracija dovoljno dugo i dovoljno intenzivno bude podudarna sa vibracijom te varijante. Vrlo jednostavno.
Ipak, mnogima to ne polazi za rukom. Postoji više principa koje treba ispoštovati da bi se to postiglo. Zato je potrebno da se osvrnemo na nekoliko osnovnih koraka na koje treba obratiti pažnju.

1.Apsoluutna istina ne postoji

Tačnije, naš fizički svet uvek u potpunosti odražava naše misli, stavove i verovanja. Šta god da pokušamo dokazati, pojaviće se elementi u materijalnoj realizaciji koji to potvrđuju. Baš zato, apsolutna istina ne postoji. Treba samo prihvatiti činjenicu da postoje fizički i metafizički aspekt sveta, i da iako je fizički opipljiv, metafizički nije ništa manje realan i objektivan.

2.Energija naših misli oblikuje našu fizičku realnost

To znači da sve ono čemu posvetimo dovoljno misaone i emotivne energije, tj sa čime postanemo vibracijski podudarni, počinje da se pojavljuje kao deo našeg fizičkog sveta. Većina ljudi na realnost reaguje onako kako su ih naučili: posmatra svet oko sebe i, u skladu sa tim, stvara određene emocije, mišljenja i stavove o životu. Na ovaj način dolazimo do toga da našom realnošću ne upravljamo mi sami, već odraz koji smo već materijalizovali i koji se, zbog našeg stalnog fokusiranja, samo dodatno učvršćuje. Potrebno je, dakle, privremeno skrenuti pogled sa materijalnog sveta ( jer je on samo odraz naših bivših misli) i u potpunosti usmeriti energiju na ono što želimo da postignemo, sve dok to ne počne da se prikazuje kao novi odraz.

3.Materijalizacija se dešava sa zakašnjenjem

Materijalna realizacija je inertna, tako se odraz ne menja istog trenutka kada i naša ferkfencija, već je za to potrebno određeno vreme. Većina ljudi, ne videći istog momenta promenu u odrazu, odustaje. Poenta je samo da sliku određenog cilja treba dovoljno dugo držati u svesti i on će početi da se pojavljuje u odrazu, tj da se materijalizuje u našem fizičkom svetu.
Koliko je potrebno da bi se manifestacija dogodila, zavisi od složenosti cilja. Sve dok razum sumnja u njegovu ostvarivost slika je bleda, ali vremenom počinje da dobija jasne konture. Kada razum u potpunosti prihvati cilj, doživljavajući ga kao nešto što se podrazumeva, njegova slika se pojavljuje u jasnom obliku, tj on se materijalizuje.

4.Bitno je na šta usmeravamo energiju, a ne kakav odnos imamo prema nečemu

Materijalizacija je krajnje automatski proces: u fizičkom svetu se pojavljuje ono na šta smo se dovoljno dugo fokusirali. Tu uopšte nije bitno da li nam se nešto sviđa, da li to želimo, ili se nečega plašimo, mrzimo itd. Što je osećaj žešći, potvrda u materijalnom svetu je brža i intenzivnija. Bitno je o čemu mislimo, a ne šta mislimo.
Baš zato je potrebno fokusirati se samo na ono što želimo, dok je prema onome što nam se ne dopada i što ne bismo voleli da vidimo u svom materijalnom svetu, najbolje imati potpuno ravnodušan stav.

Svesno oblikovanje odraza sopstvenog sveta

Ukoliko svet predstavimo kao ogledalo, koje u odrazu ( fizički aspekt ) prikazuje sliku ( u ovom slučaju su to misli, emocije, uverenja), jasno je da je za promenu naše fizičke realnosti neophodno da promene izvršimo prvenstveno u sebi. Većina to ne radi, već pokušava direktno da menja odraz, dodatno se usredsređujući na neželjene elemente, čime ih još više potvrđuje i oni nastavljaju da se pojavljuju i to sve češće i intenzivnije.
Postoje misli, uverenja, emocije, koje svaka osoba vremenom usvoji i automatski ih izražava, čime potpuno nesvesno bira šta će se materijalizovati i postati deo njenog fizičkog sveta. Nekih od njih se treba rešiti, a neke jačati, kako bi stvarnost poprimila željeni oblik. S obzirom na to da su sve to zapravo samo navike našeg uma, možemo ih podeliti na destruktivne i konstruktivne.

1.Destruktivne navike:

-Krivica
Krivica je jedna od najdestruktivnijih navika našeg uma. Osećaj krivice se u realnosti manifestuje tako što onome ko je oseća, obavezno bude isporučena kazna. Što više krivice osećamo, u realnosti će se pojavljivati sve više razloga da budemo kažnjeni.

-Osećaj niže vrednosti
Čovek opetrećen ovim osećajem nastavlja da dobija potvrde o sopststvenoj nedostojnosti, nesposobnosti i vremenom zaista postaje sve manje bitan na ovom svetu.

-Strahovi
Strahovi deluju tako da u fizičku realnost dovode upravo ono čega se čovek najviše plaši. Ipak, najpogubniji su zbog toga što želju pretvaraju u žudnju. Čega god se plašio, čovek istovremeno bukvalno žudi za stanjem suprotnim od tog straha. To stvara ogromnu suvišnu važnost, koja sprečava bilo koju želju da se materijalizuje.

-Nezadovoljstvo, mržnja i najgora očekivanja
Zamislimo svaki put da stojimo ispred ogledala. Izražavanjem ovakvih misli vršimo direktan uticaj na odraz. Sve negativno što emitujemo i izražavamo, ma koliko se činilo opravdanim, na kraju šteti samo nama.

2.Konstruktivne navike:

-Humor
Humor prvenstveno otklanja svaki oblik suvišne važnosti i omogućava dopuštanje da se želja materijalizuje. Kada humor i smeh postanu deo našeg sveta, u odrazu se pojavljuje sve više i više razloga da budemo nasmejani i veseli.

-Zahvalnost
Što više zahvalnosti izražavamo, više se fokusiramo na dobre stvari u našem životu, a samim tim ih dodatno ojačavamo i učvršćujemo u našoj fizičkoj stvarnosti. Što više zahvalnosti izražavamo, imamo više razloga da budemo zahvalni.

-Svakodnevno izražavanje sitnih zadovoljstava
Na ovaj način se vežbamo da primetimo dobre stvari, koje će vremenom početi da budu sve brojnije i 'krupnije'.

http://milkandhoneyworld-divna.blogspot.com/2013/02/zakon-privlacenja-osnovni-koraci.html