Neću vam pisati kako je sve sjajno i bajno, i kako je potrebno samo da nabacite osmeh i svi problemi nestaju, jer to realno nije život.
Kroz ova slovca želim da vas navedem da zagrebete iznad površine sopstvenog postojanja i da shvatite da život ima dublji smisao, da ima i onu drugu nevidljivu stranu koju mali broj ljudi primećuje.
Zaboravite tuđa očekivanja i živite kako vi osećate
Često smo svedoci loših iskustava, što ličnih, što tudjih. I uvek se kao po pravilu zapitamo da li je sudbina kreator onih manje lepih okolnosti, i uvek nailazimo na nejasnoće postavljajući sebi pitanja ‘’Zašto se to baš meni dešava?, Zašto nisam srećan/na?…’’. Možda i mislite kako je u vašem životu sve u savršenom redu, medjutim, i dalje ste nezadovoljni, neispunjeni, prazni. Osećate da tu nešto nije u redu, a ne znate šta je zapravo potrebno da uradite kako biste živeli kvalitetnije i zadovoljnije. Možda i znate, možda osećate, ali nemate hrabrosti da poslušate taj tihi, unutrašnji alarm koji kao da se na kraju uvek izgubi u glasnoći mehaničke svakodnevnice. Na osnovu tudjih uverenja gradite sopstvenu stvarnost, živite onako kako se očekuje od vas, a ne onako kako biste želeli. Imate strah da nećete uspeti samo zato što nemate podršku okoline.
Putovanje u skladu sa unutrašnjim osećajem
Zamislite da ste krenuli na neko putovanje. Divan, sunčan dan. Naizgled nema naznaka za vremenske nepogode. Čak ste proverili i dugoročnu vremensku prognozu, jer to nije obično putovanje. Dakle, uverili ste se da su okolnosti povoljne, ali i dalje vas prati neki strah. U jednom trenutku vašeg putovanja, negde na pola puta nailazite na putokaz koji vam potvrdjuje da se krećete u dobrom pravcu. Odmah ste osetili olakšanje. Strah koji vas je pratio nestao je. Zaustavili ste se kako biste malo odmorili – dug je to put. U trenutku su sivi oblaci prekrili čitavo nebo. Bila je to najstrašnija oluja koju ste doživeli. Od siline vetra putokaz se okrenuo na suprotnu stranu, tako da je izgledalo kao da ste se sve vreme kretali u pogrešnom pravcu.
Nažalost, malo je ljudi koji veruju i slede svoje unutrašnje osećaje. Misle da su na pravom putu samo zato što je staza dobro utabana. Neki nemaju hrabrosti da se suoče sa svojom suštinom, sa svojim snovima i željama, i tako prožive svoj život po automatizmu. Rade poslove koje ne vole, zadržavaju se u emotivnim odnosima u kojima nisu srećni… Pronalaze razne izgovore za sve to, ne sluteći da u sebi nose sve ono što je potrebno da bi bili ispunjeni i da ih samo jedan korak deli od uspeha. Jedan korak, odnosno čvrsta odluka koja može promeniti život.
Nekada je neophodno da nam se desi neko loše iskustvo kako bismo shvatili šta zapravo želimo od života. Postoje i oni koji se prepuste i nikada ne shvate, oni koji čitav život nose dzakčić tuge i nezadovoljstava, a ne znaju da je to samo faza do konačnog ispunjenja.
Na korak do destinacije vaših snova
Nemojte dopustiti da vas osećaj bespomoćnosti nadvlada i obeshrabri. Možda vam razlozi neće odmah biti jasni, ali ćete u odredjenom trenutku ipak sklopiti mozaik. Ako usvojite ovo biće vam lakše kako budete prelazili svaki novi kilometar, i kakve god okolnosti bile u tom trenutku znaćete da je to samo deo puta. Možda će vam se ponekad činiti da je vreme stalo, ali ne posustajte, izdržite tih par kilometara, jer nije važno kojom brzinom se krećete – važno je da znate gde želite stići.
I zato, zastanite na sekund, oslušnite svoje unutrašnje osećaje, i ako vas tog trenutka obuzme osećaj zadovoljstva znajte da ste na pravom putu bez obzira kakve su trenutne okolnosti, ako je pak drugačije –menjajte pravac! Nastojte da svaku lošu situaciju transformišete u nešto dobro i da iz nje izvučete skrivenu poruku koja je ispisana samo za vas. Dakle, neće vam se uvek svideti sve što vidite na tom putu, ali to nije razlog da odustanete, važno je da znate gde želite biti i da je to u skladu sa vašom suštinskom prirodom.
Podesite svoju unutrašnju navigaciju i verujte u svoje osećaje. Nesumnjivo ćete stići na destinaciju svojih snova. I ono najbitnije, verujte u sebe i ne slušajte tuđe prognoze.
Pam 
No comments:
Post a Comment