Bez imalo skromnosti vam kažem da
je pred vama veoma važan tekst. U ovom tekstu ćete verovatno dobiti odgovore na
pitanja zašto još uvek ne ostvarujete svoje ciljeve iako vam se čini da radite
sve što treba. Tekst će vas provesti kroz različite faze i nivoe razmišljanja
kroz koje svi prolazimo na putu ka uspehu i slobodi. Inače, poreklo ovog teksta
je iz audio programa “Freedom” (Sloboda) čiji je autor Bob Proktor (Bob
Proctor).
Bob Proktor navodi da postoje
četiri različita nivoa razmišljanja:
- · ropstvo,
- · razum,
- · prepreka užasa i
- · sloboda.
Ropstvo
Nažalost, većina ljudi na ovom
svetu žive kao robovi svojih loših navika, okolnosti, neznanja. Oni su
ispustili kontrolu svog života iz svojih ruku. Žive po navici, stalno dobijaju
iste rezultate, žale se i stalno im je neko drugi kriv. Oni misle o tome šta ne
žele, plaše se da krenu napred jer uvek postoji i nešto gore što može da ih
zadesi, pa je dobro i ovde gde su sada.
Najveći problem ljudi koji su u
ovoj fazi je neznanje. Oni ne znaju da mogu bilo šta da promene. Oni vide
bogate i srećne ljude i misle za sebe da to nije za njih i da nikada ne mogu da
budu među njima.
Međutim, nije sve tako loše u
ovoj fazi. Možda mislite da nije logično, ali boravak u fazi ropstva je
prilično prijatan. Iako ne žive životom koji bi želeli, ljudi se osećaju
sigurno i zaštićeno jer imaju dnevne rutine koje poštuju i na koje su navikli,
a koje nazivamokomforna zona.
Oni biraju misli koje su potpuno u skladu sa njihovim podsvesnim programima i
ponašaju se tako, pa nema trzavica, nema pokušaja da budu nešto što nisu, nema
nasilnih promena karaktera i ponašanja.
Ipak, ropstvo je jedna tužna faza
postojanja. Ali, nemojte da se sekirate. Vi niste robovi svojih okolnosti, čim
čitate ovaj tekst. Vi znate da život može da se živi i drugačije.
Razum
U ovoj fazi su ljudi koji znaju
da mogu da imaju kontrolu nad svojim životom. Oni vide svetlo na kraju tunela.
Biraju da misle pozitivno, biraju neke nove i drugačije misli. Vide sebe kako
žive u nekom novom svetu. Vide da postoji način. Vide da je moguće!
Međutim, pošto nisu emotivno
vezani za ostvarenje cilja, spoljašnje okolnosti se i dalje ne menjaju. Njihov
cilj je samo površno ušao u njihovu svest i tu se zadržao. Da bi mogli da
promene svoju realnost, moraju da razviju goruću želju za ostvarenje cilja,
treba da cilj utisnu u podsvest stalnim vizuelizacijama, treba da budu spremni
na akciju.
Ni ova faza nije naročito
prijatna jer se kod ljudi često javlja frustracija zbog neostvarivanja cilja.
Oni misle da sve rade kako treba, ali se ništa ne događa.
Prepreka užasa
Ovo je faza u koju dospevamo ako
smo ispunili zahteve za izlazak iz faze Razuma. Dakle, utisnuli smo cilj u
podsvest, razvili smo jaku želju, spremni smo na akciju. Ali ovde se dešava
nešto što malo ko očekuje. Celo naše telo se bori protiv napretka. Zato što smo
emotivno vezani za ideju koja je u suprotnosti sa svim dosadašnjim podsvesnim
programima, celo telo je u haosu, svaka ćelija vibrira slabo poznatom
vibracijom.
U ovoj fazi smo istovremeno i
uplašeni i uzbuđeni. Naš um se šeta između straha i entuzijazma. Ova faza nije
ni malo zabavna. Jedino ako tačno znamo šta nam se događa, možemo da preskočimo
tu granicu užasa i da dospemo u najlepšu fazu kojoj svi težimo, a to je
Sloboda.
Nažalost, ljudi koji su dospeli
do prepreke užasa, veoma često odustaju pod pritiskom straha i anksioznosti. Iz
ove faze se lako vraćamo u prvu fazu, u svoju zonu komfora, jedino što sada
više ne živimo u neznanju. Ali nam je udobno. Kada se vratimo u prvu fazu,
počinjemo da racionalizujemo, odnosno da tražimo opravdanja zašto nismo uspeli.
Govorimo razne izgovore: “ma ne treba mi taj auto”, “dobro je meni i ovako”,
“morao bih više da radim da sam dobio taj posao”…
Dakle, kada dospemo do prepreke
užasa, svaka ćelija u našem telu pokušava da nas vrati u stanje gde nam je
komforno. Sve pokušava da nas natera da krivimo okolnosti, da se oslobodimo
straha. Međutim, hrabrost se gradi iznutra. Samopouzdanje proizilazi iz znanja.
Ciljevi se ostvaruju kroz suočavanje sa strahom i sumnjom.
“Ako nas cilj ne plaši, onda i
nije neki cilj”.
Šta je rešenje da se preskoči ova
prepreka? Pošto naš um u jednom trenutku može da ima samo jednu misao i jednu
emociju, rešenje je da kada god imamo negativnu misao koja sa sobom nosi
negativnu emociju, da je odmah zamenimo pozitivnom. Uvek i jednostavno da se
prebacimo na pozitivno. Englezi imaju lepšu i zvučniju reč za to: switch
(svič). Dakle, samo jedan svič na pozitivno i preguraćemo ovu barijeru zvanu
užaš. Naravno, potrebno je i da znamo šta nam se dešava, pa onda umesto straha
razvijamo veru. Verujemo da ćemo brzo ostvariti cilj, verujemo da smo na pravom
putu, verujemo da uskoro preskačemo ovu prepreku užasa i da uskoro stvaramo
novu komfornu zonu koja je na mnogo višem nivou od prethodne i koja nas održava
u fazi Slobode.
Naravno, akcija koju preduzimamo
da bismo ostvarili cilj se podrazumeva u ovoj fazi. Akcija je takođe lek za
strah i anksioznost.
Sloboda
Mislim da nema potrebe puno
pričati o ovoj fazi jer je to faza kojoj svi težimo i za koju znamo šta nosi sa
sobom. Ovde nema užasa, nema straha. Ponovo smo u komfornoj zoni gde nam je
prijatno. Slobodni smo da mislimo i radimo šta god želimo. Ne plašimo se novih
ciljeva i novih izazova. Stvorili smo nove navike, nove podsvesne programe koji
će nas čuvati u zoni Slobode.
Hvala Bobu Proktoru na ovom
sjajnom objašnjenju jer i ja mislim da je znanje ključ za postizanje
uspeha. Ako tačno znamo šta moramo da prođemo na tom putu, ako razumemo šta nam
se dešava, ako znamo kako da se suočimo sa svakom situacijom, onda znamo da to
stvarno možemo da uradimo i znamo da je sloboda veoma blizu. Želim nam svima da
preskočimo tu strašnu prepreku užasa i uskočimo direktno u slobodu.
No comments:
Post a Comment