Do novih postova o Transurfingu možete doći klikom na box "Transurfing - tehnika biranja stvarnosti" sa leve strane :-)
Transurfing – biranje sudbine
“Postoje različiti pristupi interpretaciji sudbine. Neki od njih su sadržani u tome da je sudbina kob, nešto unapred predodređeno. Vrdaj koliko hoćeš, sudbini izbeći nećeš. S jedne strane, takva interpretacija tlači svojom bezizglednošću. Čini se da ako je čoveka snašla nepovoljna sudbina, nema nikakve nade da se stanje popravi. Čovek lišen uspeha žali se na svoju sudbinu: zašto je život tako nepravedan? Jedan ima svega u izobilju, a drugi neprekidno trpi oskudicu. Jednome sve uspeva lako, a drugi od posla ne zna gde mu je glava, no sve mu je uzaludno. Jednog je priroda obdarila lepotom, pameću i snagom, a drugi, ne zna se od kakvog greha, čitav život nosi drugorazredno obeležje. Odakle sva ta nejednakost?
Naravno, postoje i ljudi koji ne veruju u to da je život toliko dosadan i primitivan da se svodi na jednu predodređenu sudbinu. Za te ljude postoji drugačija koncepcija sudbine: “Čovek je sam kovač svoje sreće.” No poznato je da se i za sreću treba boriti. Nego šta!
“Znalci” kažu da ništa ne dolazi samo od sebe. Reklo bi se da je to neosporna činjenica. Ako ne želiš prihvatiti sreću kakva ti je data, znači da se za nešto drugo treba boriti rukama i nogama. No, i tu nije sve lako. Bore se i trude milioni, a istinski uspeh postižu samo pojedinci. Zašto je život tako nemilosrdan i okrutan?”
Na ovaj način, Vadim Zeland, proslavljeni ruski pisac, na početku svoje prve knjige o Transurfingu postavlja pitanja čiji odgovor verovatno sve zanima. Da li je sudbina predodređena ili je mi kreiramo? Koja od ovih teorija je u pravu?
Naravno, postoje i ljudi koji ne veruju u to da je život toliko dosadan i primitivan da se svodi na jednu predodređenu sudbinu. Za te ljude postoji drugačija koncepcija sudbine: “Čovek je sam kovač svoje sreće.” No poznato je da se i za sreću treba boriti. Nego šta!
“Znalci” kažu da ništa ne dolazi samo od sebe. Reklo bi se da je to neosporna činjenica. Ako ne želiš prihvatiti sreću kakva ti je data, znači da se za nešto drugo treba boriti rukama i nogama. No, i tu nije sve lako. Bore se i trude milioni, a istinski uspeh postižu samo pojedinci. Zašto je život tako nemilosrdan i okrutan?”
Na ovaj način, Vadim Zeland, proslavljeni ruski pisac, na početku svoje prve knjige o Transurfingu postavlja pitanja čiji odgovor verovatno sve zanima. Da li je sudbina predodređena ili je mi kreiramo? Koja od ovih teorija je u pravu?
Odgovor će mnoge iznenaditi, i glasi: obe verzije su u pravu!
Svaka teorija potvrđuje se vremenom, a zatim stiče pravo na postojanje. Svaka koncepcija života funkcioniše na taj način. Ako ste odlučili da je sudbina nešto predodređeno, što niste u stanju izmeniti, znači da će tako i biti. U tom slučaju dobrovoljno se prepuštate u tuđe ruke, nije važno čije, i postajete lađica koja plovi kako je talasi nose.
Ako pak smatrate da sami krojite svoju sudbinu, time svesno preuzimate odgovornost na sebe za sve što se događa u vašem životu. Borite se sa talasima u nastojanju da upravljate svojom lađom.
Obratite pažnju na pravilo koje važi u oba slučaja: vaš izbor se uvek ostvaruje!
Kakav god pogled na život izabrali, istina će biti na vašoj strani. A ostali će se sporiti sa vama baš zato što su i oni u pravu.
Međutim, Vadim Zeland zastupa treću verziju istine o čovekovoj sudbini. Sudbina je nešto što se može izabrati, bez muke i napora, kao narudžbina u restoranu. Da bi se taj koncept razumeo, i što je još važnije – primenio, potrebno je da se upoznamo sa terminima poput: prostranstvo varijanti, linija života, namera i koordinacija namere, jedinstvo duše i razuma, suvišni potencijal, koordinacija važnosti, klatno, slajd, freiling, ciljevi i vrata, itd...
Složićete se, ovo je dosta novih termina čije se značenje ne može tako lako objasniti, ali Vadim Zeland je upravo stoga napisao desetak knjiga kako bi teoriju Transurfinga izložio u potpunosti. Ono što je zapanjujuće kod čitanja ovih knjiga jeste da kada uđete u svet Transurfinga, on vas potpuno obuzima i vodi u jedno novo shvatanje stvarnosti koje odiše slobodom, kreativnošću i slavljenjem mogućnosti života u pravom smislu te reči.
Ko je, dakle, tvorac svetskih bestselera iz oblasti duhovnosti i samorazvoja, i zagovornik jednog sasvim novog koncepta stvarnosti?
Vadim Zeland diplomirao je fiziku na državnom Univerzitetu u Kaliningradu, gde i živi.
U svojim je četrdesetim, oženjen i otac jedne kćeri. Do raspada Sovjetskog Saveza bio je uključen u kvantna istraživanja, a sada se bavi isključivo pisanjem. U svojim knjigama uspeo je da sjedini znanja savremene nauke, filozofska učenja i bogato lično iskustvo skupljeno tokom dramatičnog raspada Sovjetskog Saveza i života u današnjoj Rusiji.
Vadim Zeland smatra da nije bitan on nego tehnika Transurfinga i stoga o sebi govori vrlo malo: “Na pitanje zaintrigiranih čitatelja koji me pitaju: “Ko si ti, Vadime Zeland?”, obično odgovaram - “Niko.” Moja biografija ne može i ne treba biti važna jer ja nisam tvorac Transurfinga već tek prenosilac. Vrlo je važno biti “niko” kako se ničim što je lično ne bi narušilo ovo drevno Znanje koje otvara vrata u svet u kom nemoguće postaje stvarnost.
Tajna skrivena ispod površine toliko je važna da je ličnost prenosioca posve nebitna. Ono što je bitno su čuvari koji su preneli ovo Znanje, ali oni se ne žele razotkriti i ostaju u seni..."
O samom pojmu Transurfing, Vadim Zeland kaže sledeće: “Reč Transurfing nisam izmislio, već se ona strovalila na mene s onog mesta odakle dolaze svi ostali termini i sav sadržaj knjige. I sam do određenog trenutka nisam razumeo njegovo značenje. Ovde je čak nejasno na šta bi nas ta reč mogla asocirati. Značenje te reči mogli bismo tumačiti kao "klizanje kroz prostranstvo varijanti”, ili kao “transformaciju potencijalno moguće varijante u stvarnost", ili kao "prelaz kroz linije života”. Ali uopšteno govoreći, ako se bavite Transurfingom, znači da održavate ravnotežu na talasu sreće.”
Suština učenja koje se ovde predstavlja leži u sledećim postavkama:Stvarnost ima mnogostruke pojavne oblike. Oblici pojave stvarnosti moraju imati zakon iz kojeg proizilazi sva ta mnogostranost, međutim gde su “zapisani” svi zakoni našeg sveta?
Naš svet se pojavljuje kao kretanje materije kroz prostor i vreme. To kretanje je podložno određenim zakonima. U prirodi je to kretanje utemeljeno kao beskonačno mnoštvo uzroka i posledica. Grubo govoreći, podaci o svim tačkama kretanja materije čuvaju se u nekom polju informacija koje ćemo nazvati prostranstvom varijanti.
Prostranstvo varijanti je beskonačno polje informacija koje sadržava sve moguće varijante bilo kakvih događaja koji se mogu zbiti. Može se reći da je u prostranstvu varijanti sve. Bespotrebno je nagađati na koje se načine te infomacije čuvaju, jer to nema značenje za ciljeve Transurfinga. Važno je samo znati da prostranstvo varijanti služi kao šablon, kao koordinatni sistem svakog kretanja materije u prostoru i vremenu.
Dakle, u svakoj tački prostranstva, postoji određena varijanta ovog ili onog događaja. Radi lakšeg razumevanja zamislićemo da se varijanta sastoji od scenarija i scenografije. Scenografija je spoljašnji izgled ili forma pojave, a scenario je put kojim se kreće materija.
Ovo je osnovno polazište Transurfinga i iz njega sledi mnoštvo razrađenih pristupa koji omogućavaju uspostavljanje kontrole nad sopstvenim scenarijima i scenografijama života.
Vadim Zeland tvrdi, a reakcije čitalaca njegovih knjiga i dokazuju, da se može naučiti upravljati prostranstvom varijanti i ovladati kreiranjem sopstvenih životnih scenarija.
Kao polazna tačka te tvrdnje uzima se dokazana istina da odašiljanje energije misli materijalizuje potencijalne varijante. Ova činjenica je poznata svima, a u našem narodu je ovaploćena u izreci oca Tadeja: “Kakve su ti misli, takav ti je život.”
Realizacija najgorih očekivanja kod ljudi sklonih negativizmu potvrđuje da je čovek sposoban uticati na tok događaja. Svaki događaj na liniji života ima dva kraka u prostranstvu varijanti - povoljan i nepovoljan. Svaki put kada se susretnete s nekim događajem, birate kako ćete se prema njemu odnositi. Ako događaj smatrate pozitivnim, naći ćete se na povoljnom kraku života. Međutim, sklonost negativizmu navodi vas da izražavate nezadovoljstvo i birate nepovoljan krak. Čim vas je nešto razljutilo, sledi nova neugodnost. Tako se dogodi da “nevolja nikad ne dolazi sama". No, do niza neugodnosti ne dolazi zbog same nevolje već zbog vašeg odnosa prema njoj. Zakonitost se oblikuje vašim odabirom na raskrsnici. Ovo pravilo se u Transurfingu naziva koordinacija namere i glasi: Ako izmene u scenariju, koje se čine negativnim, odlučite posmatrati kao pozitivne, one će takve i biti.
Što dublje ulazi u principe Transurfinga, čovek sve jasnije sagledava okolnosti i situacije u koje zapada i počinje da dobija kontrolu nad njima. Naravno, da bi se potpuno ovladalo svim principima o kojima se ovde piše, potrebno je preći dosta prepreka i posložiti sve kockice na svoje mesto. Vadim Zeland je posvetio nekoliko knjiga samo odgovorima na pitanja čitalaca i te knjige predstavljaju svojevrsno blago za one koji su krenuli putem ove čudesne tehnike. U tim primerima i odgovorima saznaćete sve što je potrebno kako biste pobedili klatna pod čijim uticajima se nalazi naša svest, zatim saznaćete kako da oblikujete svoju nameru i postignete odlučnost imanja i delovanja, jer još jedno pravilo Transurfinga kaže; ne ostvaruje se želja već namera.
Moć namere, kao i sama namera su detaljno objašnjeni, a to znanje je neophodno kako bismo shvatili moć izbora.
Transurfing predlaže načelno drugačiji pristup postizanju cilja. Čovek bira kao da naručuje u restoranu, ne brinući o sredstvima postizanja. Na kraju se cilj većim delom ostvaruje sam, nezavisno od delovanja naručioca. Vaše želje se neće ispuniti. Vaša maštanja se neće ostvariti. Ali vaš izbor potkrepljen odlučnošću imanja i delovanja je nepovrediv zakon i on će se neminovno realizovati. Svrhu i smisao izbora nemoguće je objasniti u nekoliko reči, a kroz čitav Transurfing govori se o tome šta je izbor i kako ga ostvariti.
Prema Vadimovom savetu, ničemu ne treba pridavati veliku važnost. Prevelika važnost će samo pokrenuti Sile ravnoteže koje će je umanjiti, uglavnom, na način suprotan od očekivanog. Svemu dakle treba pristupiti sa mirom i blagošću, pa tako i Transurfingu. Sve ono što je nastalo u jedinstvu duše i razuma ima veliku verovatnoću da se ostvari, i ako osećate da “vaša duša peva a razum zadovoljno trlja ruke” dok čitate ove redove, onda se slobodno prepustite istraživanju fascinatnog sveta Vadima Zelanda.
Očekuje vas nezaboravno putovanje u svet u kom nemoguće postaje moguće, a vaša nova titula će biti Gospodar stvarnosti.
Očekuje vas nezaboravno putovanje u svet u kom nemoguće postaje moguće, a vaša nova titula će biti Gospodar stvarnosti.
Milan Bojić
www.novasvest.com
Transurfing - Vadim Zeland
Transurfing je moćna tehnika upravljanja stvarnošću o kojoj govori istoimena trilogija ruskog fizičara Vadima Zelanda. Prema transurfingu, stvarnost nije nešto na šta ne možemo da utičemo, već možemo i sami da je biramo. Zagovornici ove metode imaju teoriju da postoji “prostranstvo varijanti” u kojem se čuvaju scenariji za sve što je bilo, što je sada, i što će se tek dogoditi.
“Transurfing” je moćna tehnika upravljanja stvarnošću o kojoj govori istoimena trilogija ruskog fizičara Vadima Zelanda. Prema transurfingu, stvarnost nije nešto na šta ne možemo da utičemo, već možemo i sami da je biramo. Zagovornici ove metode imaju teoriju da postoji “prostranstvo varijanti” u kojem se čuvaju scenariji za sve što je bilo, što je sada, i što će se tek dogoditi. Pod određenim uslovima, energija ljudskih misli može da materijalizuje neku situaciju koju priželjkujemo, objašnjava Vlasta Prohaska, izdavač knjige. Dakle, ideja opisana u knjizi Paola Koelja “Alhemičar”, da se “čitava Vaseljena angažuje da ostvari želju malog čoveka” više nije stvar mašte. Potrebno je samo nešto jako i iskreno želeti, pratiti “znakove na putu” i stvarnost će sigurno biti onakva kakvu želimo.
Sudbina ostaje kao opravdanje kada nešto ne želimo dovoljno, ili kada se plašimo hoćemo li umeti da uživamo u momentu kada naši snovi postanu java.
U trećoj knjizi iz trilogije, intrigantnog naslova “Napred u prošlost”, autor govori o putovanju kroz vreme i objašnjava različite fenomene prostora i vremena. Takođe, knjiga sadrži i prepisku autora sa čitaocima koji iznose svoje konkretne životne probleme, pa i one ljubavne prirode, a on savetuje kako da ih reše primenjujući principe “transurfinga”.
Tako, na primer, jedna žena želela je da zna kako da vrati voljenog muškarca. Autor Vadim Zeland upozorava da najpre dobro razmislimo da li zaista želimo da vratimo izgubljeno i ponovo osvojimo ljubav osobe koja nas je ostavila. Možda se ovakvim razvojem situacije spasavamo od još nepoznatih problema. Da bismo doneli odluku moramo slušati “šum jutarnjih zvezda”, odnosno tihi šapat duše koja nam ukazuje na pravo rešenje.
Autor napominje i tzv. koncept “freile”, čije načelo glasi “odrecite se namere da nešto dobijete, zamenite je namerom da nešto date i dobićete ono čega ste se odrekli”. Kaže da primenjivanje ovih tehnika ima izuzetne učinke i da “transurfing” bez greške može da oblikuje stvarnost onako kako želimo. Ali, upozorava da su želje opasna stvar i da ih zato pre početka primene ovih tehnika treba dobro osmisliti i definisati.
-“Ne ume svako da se nosi sa svojim željama, jer one su opasne. Zbog toga se događa da se ljudi suoče sa ostvarenjem tih želja na jako negativan način. Pazite šta želite, jer to jako lako može postati vaša svakodnevica”, naglašava autor.
Uspešni ljudi se nisu plašili svojih želja. Obični ljudi, u koje i ja spadam, pokatkad se uplaše svojih želja i posle se čude što im se želje ne ostvaruju.
Problem je i od koga očekujemo nagradu i ispunjenje želje. Nagrada se očekuje ne od onoga kome se nešto čini, nego od onog u čije ime se čini.
''Sluga čuva ovce u ime domaćina svoga i očekuje nagradu od domaćina, a ne od ovaca''.
'' Ko se malo nada malo i dobija. Neka vaše nade prevazilaze sadašnjost i prevazilaze svaku stvarnost. Poruše li se jedne nade vaše, zidajte odmah druge veće ''.
Ovakvo nešto postoji i kod mudrih Severnoameričkih Indijanaca.
Jedan od poglavica je rekao: "SOMETIMES THE WORST ANSWER TO YOUR PRAYER WOULD BE TO GIVE YOU THAT FOR WHICH YOU ASKED!"
'' Ko se malo nada malo i dobija. Neka vaše nade prevazilaze sadašnjost i prevazilaze svaku stvarnost. Poruše li se jedne nade vaše, zidajte odmah druge veće ''.
Ovakvo nešto postoji i kod mudrih Severnoameričkih Indijanaca.
Jedan od poglavica je rekao: "SOMETIMES THE WORST ANSWER TO YOUR PRAYER WOULD BE TO GIVE YOU THAT FOR WHICH YOU ASKED!"
Moramo umeti da se nosimo sa svojim željama, i da se ne plašimo ostvarenja.
Autor upućuje da su dva najvažnija koncepta “transurfinga” – unutrašnja i spoljašnja namera. Naša unutrašnja namera usmerena je na osećaj sopstvene vrednosti, ali kao takva nije dovoljna za ostvarenje cilja. Ukoliko delujemo samo unutrašnjom namerom, to će se svesti na uveravanje druge strane i preduzimanje raznih akcija u svrhu obnove ljubavnog odnosa. Ali, i ako uspete, neće biti isto kao pre. Odgovor se krije u moćnoj spoljašnjoj nameri koja nastaje kada su duša i razum usklađeni. Unutrašnja namera vašeg partnera, takođe, usmerena je na osećaj njegove vrednosti, i zato se, da biste vratili voljenu osobu, morate odreći svoje unutrašnje namere.
Sa druge strane, zagovornici ideje da je čitav naš životni put “zapisan negde gore” smatraju da je naše postojanje opravdano nekim ciljem koji nam je dodelila “viša sila”. Mi smo samo tu da svrhu ispunimo i prihvatimo dodeljene uloge.
Ali, pobornici “transurfinga” ne pristaju na takve ideje. Tvrde da je sve što želimo ostvarivo, a kao dokaz navode uspšene ljude, sportiste i biznismene, koji se ne razlikuju mnogo od “običnog sveta”, sem po tome što se nisu plašili svojih želja
Podržavajući ideju multivarijantnog svijeta, autor opisuje učenje kao tehniku "premještanja" sa jedne "grane" realnosti na drugu, zahvaljujući energiji ljudske misli, namjerno usmerjene na ostvarivanje određenog scenarija. Praktično značenje učenja je da osoba podešava svesno kontrolu nad svojim mislima i svojim odnosom prema svijetu, može da bira (u određenim granicama) verziju stvarnosti po svojoj želji.
Retki su oni koji će bez zadrške iskreno reći da su zadovoljni životom koji žive, svojom stvarnošću. Još su ređi oni koji će to pokušati iz temelja promeniti. Upravo je promena sopstvene stvarnosti cilj transurfinga – tehnike koja je mnogima olakšala i promenila život. U čemu je tajna transurfinga koji uči kako sami kreiramo svoju stvarnost, objasnio nam je sam utemeljitelj škole za transurfing i autor istoimenih knjiga Vadim Zeland.
– Zamislite da je vaša stvarnost film koji se vrti na projektoru. Ono što nacrtate na projektoru, to vidite na filmu. Problem je u tome što ljudi rade suprotno: oni ono što vide, to i crtaju. Vidite li razliku? Imućni, kada se probude, oko sebe vide luksuzan interijer, njima donose doručak u krevet, zatim izlaze van na balkon s prekrasnim pogledom i razmišljaju kako bi sada bi bilo lijepo voziti se na jahti. Ili možda otići na odmor do Alpa? Dakle, oni pronalaze svoju vlastitu stvarnost. Siromašan um zaokupljen je problemima, umoran je od života, ali stalno razmišlja o problemima jer ništa drugo ne vidi. On gleda u novčanik i razmišlja kako će novac samo odlaziti iz novčanika, takve crne misli protežu se do kraja mjeseca. On također pronalazi svoju stvarnost – uključujući svoje filmove. I jedan i drugi na projektor života crtaju ono što je pred njihovim očima. I to gledaju u svojoj stvarnosti, svaki dan iznova. Ali nisu oni ti su sami postavili takve filmove na projektor. Stjecaj okolnosti učinio je da je prvi sretan, a drugi ne. Međutim, princip stvaranja projekcija kod jednih i drugih je isti: što vidim – to i crtam, o čemu crtam – to onda i vidim, objašnjava Zeland.
Dobra je vijest da se kao i svaka druga navika i ova može promijeniti, posebno ako se uzme u obzir da se u filmu koji prikazuje život događaju i dobre i loše stvari. Pitanje je, kaže Zeland, koliko to osobno shvaćamo.
– Može se dogoditi da i bogatiji čovjek na projektor stavi film koji prikazuje zle sile te da veoma osobno to shvati i počinje se pribojavati stečaja. Što se tada događa? On prisilno stavlja u svoj projektor filmove s negativnim scenarijem, negativni osjećaji ga okružuju, a njegovi najgori strahovi počinju se ostvarivati. Isto tako može se dogoditi i obrnuta situacija, ako netko na projektor stavi film sa sretnim završetkom, film na kojem je prikazano kako se nečija poslovna situacija poboljšava, može ga potaknuti, on opet vidi svjetlo na kraju tunela i vjeruje da je uspio pobjeći iz siromaštva. U stvari, stvarnost će se uskoro promijeniti jer projektor sada okreće pozitivan scenarij. Što je zaključak svega ovoga? Ljudi su ti koji upravljaju okolnostima. Nesretni događaj osoba može prizvati iz navike, vrteći negativan film u glavi.
Misao – to je ono što ljudi koriste za upravljanje. Ljudi su naučili kontrolirati svoje postupke, ali što je s mislima – ljudi ne znaju kako kontrolirati misli. Lakše je prisiliti se da nešto učinimo nego misliti na nešto određeno, zar ne? Zamislite da hodate ulicom s točno određenim planom puta, ali tada dođe jedan prolaznik do vas, uzme vas za ruku i jednostavno vas vodi kamo god hoće, a vi poslušno i pasivno slijedite. Nerealno je? Ali to je upravo ono što se događa s vašim mislima – objašnjava ovaj ruski fizičar te zaključuje kako su ljudi ti koji upravljaju okolnostima.
– Postanite majstor svog projektora. Stavite film koji zaista želite gledati. Upravljajući svojim mislima, zapravo upravljamo stvarnošću. Pogledajte malo oko sebe – ljudi za koje se kaže da budni sanjaju. Zapravo su poput nekih televizijskih prijamnika koji emitiraju svoj program. Trebate prestati gledati tuđe filmove, morate stvoriti svoje. Baš kako je to detaljno opisano u mojim knjigama. S vremenom će se stvarnost promijeniti. S vremenom vaš će film počet prikazivati nove značajke te će na kraju biti baš onakav kakav želite. Dakle, važno je materijalizirati misli. Jedini uvjet kako ostvariti misao jest ovaj: oblik misli mora biti sustavno razrađen i dovoljno dugog trajanja kako bi ostvario maksimalnu realizaciju.
No comments:
Post a Comment