Ono
o čemu razmišljate raste. To
je istočnjačka izreka koja ukratko sažima najveći i najosnovniji od svih
mentalnih zakona. Ono o čemu razmišljate raste.
Ono
o čemu razmišljate raste. Ono
čemu dopustite da vam zaokupi um poprima veće razmere u vašem životu. Bio
predmet vaših misli dobar ili loš, ovaj zakon deluje i to stanje uzima maha.
Ono što izbacite iz misli postaje manje prisutno u vašem životu, zato što ono
čime se ne služimo kržlja.
Što
više budete razmišljali o svojoj lošoj probavi ili reumi, to će se one
pogoršavati. Što više budete razmišljali o tome kako ste zdravi i u dobroj
formi, to će vaše telo biti u boljem stanju.
Što
više budete razmišljali o onome što vam nedostaje, o lošim vremenima itd., to
lošije će se odvijati vaši poslovi; naprotiv, što više mislite o blagostanju,
obilju i uspehu, to prije ćete ih prizvati u svoj život.
Što
više budete mislili o svojoj boli i nanesenim nepravdama, to češće će vam se
događati takve stvari, a što više budete mislili o tome kako imate sreće, to
ćete zaista i imati više sreće.
To
je osnovni, temeljni, sveobuhvatni zakon uma i zapravo su sva psihologijska i
metafizička učenja nešto obimniji komentar na nj.
Ono
o čemu razmišljate raste.
(Emmet
Fox)
Ovo
je prva i osnovna tajna, zakonitost, princip na kome funkcioniše Zakon
privlačenja.
Kada
ovo shvatimo i počnemo sa njegovom primjenom u svakodnevnom životu, mi smo
otključali prvu bravu i skinuli prvi katanac na trezoru mudrosti i
samospoznaje. Sjetimo se priče "Ključem otvoriti trezor".
Ako
je naš um znažno koncentrisan na nedostatak nečega što želimo, onda će taj
nedostatak sve više da se manifestuje i kristalizira u materijalnom svijetu kao
produkt naše kreativne (destruktivne) misli. Misao je kreacija, ona
predstavlja čistu energiju univerzuma koja pronalazi svoj izraz kroz naš lični,
subjektivni sklop ubeđenja. Ubeđenja su naše "istine" u koje verujemo
i kojih se slepo držimo. Ona sadrže sva naša iskustva na osnovu kojih smo
stekli određene predrasude, navike, sklonosti i sl. počev od prenatalnog
perioda i najranijeg djetinjstva pa nadalje. Ono što je suštinski bitno, jeste
to da se misao snažno vezuje za proživljenu emociju kroz određeno iskustvo i na
taj način se formira jedinstvena hemijska reakcija u mozgu, koju prizivamo kroz
prisećanje (slike) tog iskustva.
Tako
će žena, koja ima loše iskustvo sa partnerima, nositi u sebi jednu gorčinu,
odbačenost i nepoverenje, na osnovu čega će se formirati njen lični magnetizam,
odnosno misaoni obrazac koji će dalje emitovati odgovarajuće vibracije u pravcu
privlačenja potpuno istih iskustava koja će uvek iznova potvrđivati taj
misaoni kalup gorčine, odbačenosti i nepoverenja. Jer ona ima tačnu mustru za
tačno predviđenu puzlu koja se tu mora uklopiti i nijedna druga neće pasovati,
pa je univerzum na neki način "primoran" da isporuči ono što smo
"poručili". Prostim rečima: ako u restoranu naručimo supu, ne možemo
se ljutiti zbog toga što nam nisu poslužili jagode sa šlagom.
Ima
jedna izreka koja kaže:
"Zabrinutost
je molitva za ono što ne želimo" -
John Assaraf
Sve
što emitujemo iz svog uma, bilo da je to strah ili ljubav, mi emitujemo molitvu
da se to i ostvari.
No comments:
Post a Comment