Miš u lavu

Ima dana i nekih sitnih minuta,

kad se onaj šćućureni miš u meni uznemiri i uzjoguni pa cvili i drhti nepomičan i neuhvatljiv.

I, džaba tad rastresam svoju lavlju grivu i ogrćem crveno,

džaba u šapi nosim sir i krupno žito, on ostaje skriven i utučen.

Ma, samo repic da mu proviri, brčiće da pokaže pa da ga šapom stisnem.

Da ga primirim i ohrabrim, ispričam priču o lavu i mišu. Možda ga u prijateljskom zagrljaju

podsetim na sopstvenu hrabrost i snagu…

Basna: Lav i miš

Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš reši da pretrči preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.

Je li, malecki ? Zar se ti, kod tolike širine, usuđuješ da preko mojih leđa praviš put? Šta ćemo sada, govori? - viknu lav.

Moćni lave - odgovori miš umiljato. Mnogo sam pogrešio, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to da učinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli: kakva bi to slava bila za lava da ubije miša? Lav se nasmeja i pusti miša zdravog i čitavog.

Posle nekoliko dana, lav se nesrećno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvuče, pa je rikao od jada i srdžbe.

To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vreme. Počeo je da grize užad i malo po malo načinio dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako izbavio.

Kakve se čudne stvari događaju na ovom svetu! - reče lav. Ko bi ikad pomislio da i miš može da spase lava od smrti!

autor: Ezop

http://merkur.blogograd.org/2012/05/10/mish-u-lavu/

Vaše istinsko JA

Vaš koncept o sebi usmerava vaše ponašanje u životu. Usmerava šta očekujete da se desi. Usmerava i to ko ćete postati.

Ljudska bića se ne radjaju jednom za svagda na dan kada im majke podare život, nego ih život obavezuje da konstantno iznova radjaju sebe" ~ Gabriel Garcia Márquez

Dragi prijatelji,

Iznad vrata antičkog proročišta u Delfima (i malo modernijeg proročišta u filmu Matriks) stajale su reči "gnōthi seauton", što znači "Spoznaj sebe".

U krajnju ruku, ovo je naravno nemoguće - uvek će postojati razlika izmedju stvarnog sveta i našeg iskustva i znanja o njemu.

Dakle, ako ne možemo da imamo tačan opis sebe samih, sledi pitanje: koji je dobar način da organizujemo sopstvene misli o tome ko smo? Odgovor na ovo pitanje leži u razmatranju funkcije koncepta ili slike o sebi.

Ali pre toga da pogledamo taj pojam: koncept o sebi.

Neki ljudi sebe poznaju tako što formiraju sliku o svom izgledu. Neko poznaje sebe po tome šta govori sebi o sebi samom/oj, a neko opet poznaje sebe kroz osećanje sebe. Ova razlika nije banalna i nosi sa sobom ključ razumevanja: samo zamislite koliko radikalno drugačije biste iskusili sebe ako biste zamenili način na koji sebe predstavljate sa načinom nekoga ko doživljava sebe putem drugačijeg senzornog kanala.

Vaš koncept o sebi usmerava vaše ponašanje u životu. Usmerava šta očekujete da se desi. Usmerava i to ko ćete postati.

Vaš koncept o sebi kreira filter kroz koji doživljavate sebe. Ako na primer niste svesni da ste privlačni, promaći će vam spoljne informacije koje govore da ste privlačni, i primetićete samo one informacije koje su u skladu sa onim što već verujete o sebi.

A u ljudskoj je prirodi da ispunjava očekivanja drugih. Ova očekivanja će naravno biti uslovljena vašim sopstvenim očekivanjima od sebe samih.

Vežba za vaše novo "ja"

Dakle, evo pitanja za vas - ako biste mogli jednostavno da mahnete čarobnim štapićem, kakav biste koncept o sebi kreirali za sebe?

Naravno, previše je komplikovano pružiti kompetan seminar o promeni koncepta o sebi u samo jednom članku, ali bih volela da vam predložim da probate sledeće: zamislite na trenutak da već imate kvalitete koje želite da imate. Možda biste voleli da budete autentični, dosledni, uravnoteženi, jaki, privlačni, iskreni, nepotkupljivi, uspešni, ponosni ili skromni; koje od kvaliteta želite da razvijete - moraćete da odlučite sami.

I počnite da zamišljate na trenutak. Kada biste već imali osobine koje želite da imate:

Kako biste znali da ih imate? Šta biste videli, čuli i osećali što bi vam ukazivalo da ih imate? Na koji način bi vam vaše razmišljanje ukazivalo da ih imate?

Kako bi drugi znali da imate ove osobine? Šta bi oni videli, čuli i osećali što bi im pokazalo da ste osoba tog kalibra? I da li bi reagovali na to, da li bi vas tretirali drugačije?

Provedite malo vremena redovno radeći ovo, jer kao što možda već znate, najveća tajna je da postajete ono što zamišljate da jeste.

Želim vam divnu nedelju i šaljem vam okeane ljubavi,

Vaša,
Lidija

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/sensa-strucnjaci/vase-istinsko-ja

Stvari se dese na najbolji način

Kako pronaći radost i vezati se za sadašnjost, biti pozitivan uz sve životno iskustvo kroz koje smo prošli?

Magično pravilo broja tri se pokazalo kako neumoljivo deluje u mom životu. Ankica, moja nerazdvojna prijateljica dobila je istu dijagnozu kao i moja mama i brat, samo oni nisu imali nadu za izlečenja. Kada mi se Ankica javila iz bolnice da mi saopšti rezultat ispitivanja - u šoku sam pomislila: "Šta je to što nisam naučila sa majkom i bratom pa mi ista bolest po treći put dolazi u život?"

Kada kažu: "Ne znaš zašto je to dobro" - to "dobro" ne vidiš. Kako sam mogla, iz tadašnje perspektive, da mislim da je dolazak i moj boravak u Londonu nešto lepo? Ankicina bolest me je u svemu vraćala u najteže trenutke moga života. Kako pronaći radost i vezati se za sadašnjost, biti pozitivan uz sve životno iskustvo kroz koje sam prošla? A znam da je to jedini način.

Međutim, London mi je pružio mogućnost da se posvetim sebi i da svaki slobodni trenutak, kada nisam trebala Ankici, provodim u Life centru, mojoj novoj ljubavi. Upoznala sam se sa različitim joga školama i pravcima, sa raznim alternativnim tehnikama lečenja, ispred mene se otvorio čitav jedan svet. I to na način da nisam akademski u njemu, već u njemu živim punim plućima. Svaki od ovih načina lečenja je mogao da produži Ankici život... I već tada sam znala da ću takav centar imati u Beogradu. Snovi se ostvaruju - ako verujete u njih!

Ankicina bolest me je naučila tri stvari: prvo, da kada prestanemo da mislimo kako i kada će se nešto desiti, stvari se dese na najbolji način koji nismo mogli ni da pretpostavimo; drugo, da treba da učinimo sve što možemo i da se ne vezujemo za rezultat, jer on ne zavisi samo od nas, i treće, da je "prihvatanje" najbolji protivotrov za strah, neizvesnost i bes koji osećamo kada dajemo sve od sebe a ne dobijamo rezultat kakav očekujemo. Živele smo jedan od najvećih načela joge - Išvaru pranindhanu!

Yoga Sutra II.45 kaže da osobođenje - najveća sreća - dolazi iz ljubavi i predavanju Bogu. Da bismo razumeli Išvaru pranindhanu trebalo bi razumeti prvo šta je "Bog", a kao drugo, šta u kontekstu ove ideje znači predavanje, prepuštanje.

Boga nije potrebno shvatati na religio­zan način. Dovoljno je prihvatiti i predati sebe božanskoj koncepcji - verovati da izvan nas postoji svest koja radi za naše najveće dobro. Uraditi sve što je potrebno i pustiti da se stvari dese. Ja shvatam to kao naš lični uvid da se univerzalna energija kreće u nama, da smo je prepoznali i prihvatili.

To je predavanje konceptu da smo svi deo te energije i da ne možemo da je kontrolišemo već možemo samo da se krećemo u pravcu u kome se ona kreće! U tom prepoznavanju ne postoji ego - ne možemo napraviti prepuštanje na nivou uma u kome ego gospodari.

Otpustite svoje "ja"

On ne može da "pusti" sopstveno JA koje stvara granice i misli da ima moć da kontroliše. Sujeta je osnovna prepreka u ličnom razvoju! Prepuštanje može da se desi samo na nivou duše, jer ona zna da je deo te energije!

Pojmovi kao što su: sreća, dobro, malo, lepo su nominalizacije i za svakoga od nas imaju drugačije značenje. Ono što je za nas "dobar ručak" nije za nekog Eskima, zar ne? Šta u kontekstu ove ideje znači reč prepustiti se, predati se? Da li ona znači odustati ili živeti u skladu sa najnovijim trendom "opušteno" (moje tumačenje - neodgovorno) ili pak treba drugima da popuštamo jer smo mi "spiritualniji" od njih?

Upravo ovakva tumačenja prouzrokuju toliko otpora, svesnog i nesvesnog, kada nekome kažemo: "pusti". Jer nijedno od ovih tumačenja nema ništa zajedničko sa Išvarom. Ona ne podrazumeva inerciju, jer nekada moramo da se uskladimo sa tokom energije i "predavanje" znači - prepusti se i uđi u borbu! Iskreni sledbenik ovog koncepta nekada izgleda pasivno, naročito kada se pojavi potreba da se krene u akciju, i dok svi oko njega urlaju: "Pokreni se! Uradi nešto!", on posmatra stvari jer zna da nije trenutak da deluje.

Master Išvare je master kretanja energije! On zna, intuitivno, kada su vrata otvorena i onda kreće. On je budan - i kada je pasivan, jer zna da može napredovati jedino kada se kreće zajedno sa strujom. Ova sposobnost da se povežemo sa kosmičkom energijom i da plovimo na tom talasu snage predstavlja vrhunac "predavanja".

Kada prihvatamo i predajemo se ovoj ideji? Kada se nalazimo u izuzetnim životnim okolnostima u kojima nemamo rešenje. Kada, kao Ankica, činite sve što je do vas ali, bez obzira na napore, rezultat ne dolazi ili je ishod potpuno neizvestan. Istovremeno, znamo da to što činimo - mora da se dovrši, da ne postoji status quo i da trenutna situacija mora da se promeni. Ankica je znala da, bez obzira na to što čini sve što je do nje, ne postoji mogućnost da se izleči ili da odloži operaciju. Imala je mogućnost da bude operisana ili da umre. U tom stanju ili ćete da upadnete u stanje očaja ili da se "prepustite".

Teško je imati poverenja i predati se Bogu koga u takvim slučajevima često osuđujemo, kada nam se čini da nam je život okrenuo leđa, da je nepravda ono što nam se dešava. Moje životno iskustvo me je naučilo da postoji trenutak razrešenja koji nastaje nakon teških kriza intenzivnog napora, frustriranosti, udaranja glavom kroz zid. Nakon te iscrpljujuće borbe i straha da gubim, da to nije fer - nastane trenutak duševnog mira.

Shvatim da sam došla do granice kada dalje ne vidim. Iznutra, kao da nastane neki vakum, prazan prostor. To je trenutak u kome je um pustio tovar kontrole, očekivanja i svog ličnog značaja i dao slobodu duši da leti! Ona ide ka onome čemu pripada... U takvim trenucima se dešavaju uvidi, čuda, eureke i razrešenja.

Dragana Jovanović, life coach za lični razvoj i joga učitelj, www.lifecentar.com

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/life-coach/stvari-se-dese-na-najbolji-nacin

Čuda su moguća

Koliko često se nađemo u situacijama u kojima se držimo prošlosti i unosimo je i trenutak u kom živimo? Kad to promenimo, promenićemo i svoju sadašnjost.

Nekada davno, nakon velikog nevremena, dva monaha hodala su blatnjavim putem. Nakon izvesnog vremena naišli su na lepu mladu devojku koja je pokušavala da pređe put. Imala je dugu, svilenu haljinu koju bi uprljala i uništila ako bi krenula preko blata. Jedan od dvojice monaha je uhvati oko struka, podiže je i prenese na drugu stranu. Devojka ode svojim putem a njih dvojica nastaviše dalje. Hodali su tako u tišini, ne progovorivši ni reč . Nakon nekoliko sati hoda, ovaj drugi ne mogavši više da izdrži, uz prekor zapita onog koji je preneo devojku kako se usudio da uradi tako nešto što ne priliči jednom monahu. On mu odgovori: "Ja sam onu devojku spustio pre nekoliko sati. Zašto je ti i dalje nosiš?"

Ne sećam se tačno gde sam pročitao ovu priču ali znam da je na mene ostavila veoma snažan utisak da sam je zapamtio. Fantastična metafora o vezanosti za prošlost i nemogućnosti da se prošlosti oslobodimo. Koliko često se nađemo u situacijama u kojima se držimo prošlosti i unosimo je i trenutak u kom živimo? Upravo ta prošlost nam predstavlja neverovatan teret i ne da nam da se uključimo u svakodnevne tokove svog života. Prošlost nam postaje krivac za sve ali i opravdanje za sve u čemu nismo uspeli. I dokle god se držimo čvrsto za sve to što je prošlo, teško će nam biti da krenemo dalje.

To i jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih mnogi koji žele da promene nešto u svom životu nemaju baš jasan odgovor kad ih upitate kakav život bi želeli da žive. Reći će vam da ne žele više da rade taj i taj posao, da ne žele više da žive u braku sa osobom koja ih ne podržava, da ne žele više ni da čuju za određenu osobu, da ne žele više da trpe obaveze koje im drugi nameću...

Kad god uhvatimo sebe u "mantranju" ovakvih "ne želim" rečenica, zaustavimo se i preformulišimo izjavu. Izjava "Ne želim više da radim sa ljudima koji ne vide koliko stvarno vredim" u našem umu ne stvara jasnu sliku poslovnog okruženja kakvo za sebe priželjkujemo. Bolje je reći: "Ja sam spreman da prihvatim svoj idealan posao u kom svi moji kvaliteti i talenti dolaze do izražaja, u okruženju ljudi koji mi prijaju i koji me podržavaju".

Život je vaša vizija

I prva i druga rečenica su odgovori na situaciju u kojoj se nalazimo s tim što govoreći prvu ostajemo na nivou konstatacije, a sa drugom ulazimo u proces kreacije. To što smo do juče bili u okruženju koje nam ne odgovara ne znači da je stvar nepromenjiva i da i dalje moramo da ostanemo u tom modelu iz prošlosti. Ovoga trenutka možemo da donesemo odluku da se oslobodimo tog balasta prošlosti, da ga spustimo kao što je to učinio monah sa početka priče, i da nastavimo dalje u pravcu svoje nove vizije.

Kraj jedne godine i početak nove jeste upravo period kada postavljamo pred sebe neke ciljeve. To nije čudno jer upravo to je period kada se povezujemo sa onim malim detetom koje i dalje čuči u nama i koje veruje u čuda. Dete u nama i dalje veruje u Novu godinu i u Deda Mraza. To naše malo unutrašnje dete čuva u sebi onu nepokolebljivu veru koja i jeste suština našeg bića, a to je DA SU ČUDA MOGUĆA. Ono se ne pita da li je izvodljivo i na koji način je izvodljivo. Zato je sada pravi trenutak da i vi zapišete svoju viziju, i to ne samo za narednu godinu već na malo duže staze. Šta je to što biste za sebe poželeli? Uzmite papir i olovku i zapišite svoju viziju. Zapišite jer pisanjem se mnogo čvršće povezujete sa svojom idejom, pisanjem dajete snagu onome ka čemu idete i jednoga dana kada se osvrnete na to što ste pisali bićete prijatno iznenađeni kad shvatite šta se sve od napisanog i ostvarilo.

Dakle, na vrhu papira napišite naslov MOJA VIZIJA. Da bi vam bilo lakše, evo nekih smernica i pitanja koja će vam pomoći: zamislite sebe i svoj život za 10 godina. Šta biste se usudili da radite kad biste znali da ne možete da omanete, da za vas nema nikakvih ograničenja, da su sva čuda moguća? Opišite šta vidite, čujete i osećate u svom idealnom životu. Ko je još sa vama? Kako provodite vreme? S kim provodite vreme? U kakvom okruženju živite? Kako se osećate? Neka vam ova pitanja pomognu u ovom procesu i ne ograničavajte sebe dužinom teksta. Pišite koliko vam je volja i dozvolite tom detetu u vama da se ponovo zabavlja u maštanju, zamišljanju i kreiranju. Život je igra - uživajte u njoj! Prošlost je prošla, neka ostane tamo gde joj i jeste mesto.

Sada je pravi je trenutak da slobodno krenete napred!

Siniša Ubović, www.putpromene.com

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/life-coach/cuda-su-moguca

whatch me :-)

Change

http://www.quotessaying.blogspot.com/

Moć je u nama - Filis Kristal

Naši strahovi i nespremnost za promene, nedostatak samopouzdanja i zabluda da svako mora da nosi neke lance - drže nas vezanim i onda kada smo odrasli i dovoljno jaki da ih se otarasimo.

"Na početku svakog predavanja naglašavam da nisam ni guru ni spasilac, nisam vidovita niti telepata. Ne nudim nikakvu "brzu duhovnu hranu" ili čarobni štapić. Ne bavim se "kanalisanjem" sa višim bićima i verujem da je to nepotrebno, a može da bude i opasno. Iz mog iskustva, svima nam je potrebno, dovoljno a i dostupno samo povezivanje sa svojom unutrašnjom mudrošću, sa svojom Višom svešću, koja zna odgovore na svako naše pitanje i problem, jer je naša svest samo deo beskrajne kosmičke svesti. Redovnim vežbanjem možete da postignete čudesne stvari ali većina ljudi je pomalo lenja za to."

Ovim rečima je psihoterapeutkinja Filis Kristal započela svoju dvodnevnu radionicu u Beogradu pred stotinak slušalaca od kojih su mnogi bili iz redova lekara i psihologa. S obzirom da se bliži 99-oj godini, izgledala je manje iscrpljeno nego mnogi od nas. Pribranost i koncentracija na svakog sagovornika, smiren, melodičan, pouzdan glas, diskretan engleski humor na svoj račun - ubedljivo su svedočili o uspešnosti metode koju praktikuje.

Filis Kristal je rođena u Londonu a nakon završenog koledža, odselila se u SAD, udala se za uglednog advokata, rodila dve kćeri i po uobičajnom kodeksu za ono vreme, bila je "samo" domaćica i majka. Kada je u svojoj 91 godini ostala udovica, preselila se u u Cirih gde i danas živi, obučava svoju metodu, piše knjige i putuje po celom svetu držeći radionice i seminare.

U svojim tridesetim, osećajući da život ima još neku svrhu osim uspešnog uklapanja u određenu ulogu, u ono vreme kada se o duhovnosti nije čak skoro ni govorilo, gospođa Kristal i njena bliska prijateljica (obe fakultetski obrazovane) su odlučile da razvijaju sopstvena znanja i duhovne potencijale. Mnogo vremena su posvetile Jungovom i Eriksonovom učenju, naročito Jungovim otkrićima o značaju simbola u tumačenju nesvesnog. Izučavale su meditaciju i "budno sanjanje" u Burmi a gospođa Filis je bila i dugogodišnja prijateljica Sai Babe. Postepeno su kroz lična iskustva razvile metod samopomoći koji je nazvan Raskidanje zavisnosti. Nakon smrti svoje prijateljice, nastavila je samostalno da predaje a poslednjih godina vodi i dvogodišnje trening seminare za one koji žele da ispravno praktikuju primenu njene tehnike raskidanja sputavajućih vezanosti.

Budno sanjanje

"Kroz dugogodišnje serije eksperimenata, postepeno smo razvile metod povezivanja sa Višom svešću kroz tzv. budno sanjanje. U tom opuštenom stanju tražimo da nas povede ta mudrost koja se u svakome nalazi i koja je uvek na raspolaganju ali se neće mešati ako ne zatražimo njenu pomoć.

Većina ljudi koja traga za smislom života ima nekakvu predstavu da u svakom čoveku postoji neka moć koja prevazilazi ograničenu svest pojedinca. Korišćenjem simbola koji su nasledstvo kolektivno nesvesnog i duboko utiču na svaku osobu, ova tehnika može pomoći svakome da raskine veze koja ga sprečavaju da postane ono čemu svi težimo - slobodno, autentično ljudsko biće oslobođeno okova sputavajućih odnosa i zavisnosti.

A od mnogih drugih tehnika se razlikuje u tome što nam pomoć neće pružiti nikakav sveštenik, guru ili drugi autoritet već ćemo je naći u samom sebi, ako smo spremni da uzmemo svoj život u svoje ruke, prepoznamo i prekinemo sve vrste kontrola i prestanemo da prebacujemo odgovornosti za svoje probleme na nekoga ili nešto. Dakle, mi treba da odsečemo veze ne samo sa ljudima koji kontrolišu nas već i sa ljudima koje mi kontrolišemo jer su obe veze podjednako štetne. Moć koju imamo je potpuna. Da li ćemo je iskoristiti, zavisi od nas."

Stanje u kome se nalazimo tokom budnog sanjanja ljudi opisuju kao stanje povišene svesti. Emocije su mnogo jače a mentalne slike mnogo življe. Odgovori koje dobijamo na svoja pitanja uglavnom se mogu sasvim jasno protumačiti.

"Mi smo svi uvezani nevidljivim lancima koji nas ograničavaju u ispunjenju svog punog potencijala. Te lance vezuju roditelji, autoriteti, društvo, ljudi od kojih zavisimo ali i oni koje sami biramo. Naši strahovi i nespremnost za promene, nedostatak samopouzdanja i zabluda da svako mora da nosi neke lance - drže nas vezanim i onda kada smo odrasli i dovoljno jaki da ih se otarasimo. Naučeni smo da nikada ne oslušnemo svoj unutrašnji glas, svoju Višu svest koja je potisnuta ali nikada ne može da nestane jer je deo nas.

Mnogi ljudi pružaju otpor bilo kakvoj vrsti promene, slično kao što mnoge životinje ne napuštaju kavez kad im otvore vrata. Sigurnost uobičajne situacije na koju su naviknuti, koliko god ona bila teška, draža im je od nesigurnosti nečeg nepoznatog. Kroz mnogo istraživanja sopstvenih izbora, postajala sam svesna da čovek mora dozvoliti da, poput Arijadninog konca bude vraćen do uzroka (koji je skoro uvek vezan za roditelje ili neki autoritet), prolazeći kroz dimne zavese svesnog uma, tražeći ključ kojim može da otključa jednu svoju tamnicu, jednu po jednu. Ego, sa svojim "želim" i "ne želim" pruža žestoku odbranu i postavlja bezbroj zamki."

Naša sagovornica često ističe da je većina ljudi odvojena od svoje Više svesti. Neki uspevaju da to kamufliraju ili pak da za svoju otuđenost nađu privremeni ventil u stalnoj aktivnosti, drogi, alkoholu, seksu, televiziji, menjanju partnera, gomilanju novca. Postoje i mnogo suptilnije vezanosti koje je najteže prepoznati - a to su emocije: vezanost za bes, ljubomoru, stid, ponos, strah. Čak i potpuno povlačenje iz života, makar to bilo posvećivanje meditaciji ili milosrdnom radu, samo zaustavlja napredovanje.

Steći hrabrost reći "NE"

"Ključ je da kopamo duboko u sebi i otkrijemo gde se to držimo za šipke kaveza, odnosno - za koje smo to stvari, ljude i verovanja vezani. Ja sam odrasla pored ekstremno dominantne majke, udala se za isto takvog muža a najzad je i ćerka htela da me kontroliše.

Tamo gde sam ja rasla, deca nisu smela mnogo da se vide ili čuju i tačno se znalo kako pristojna žena iz višeg društva treba da se ponaša. Imala sam bezbroj kompleksa i bila smrtno uplašena čak i od razgovora sa ljudima. Do svojih zrelih godina, paralisala bih se kada bi trebalo da kažem nekome NE jer sam verovala da to znači da tu osobu odbacujem.

Sai Baba je govorio, kao i mnogi drugi mudraci: "Ako ste odgovoran čovek, ne možete uvek biti na raspolaganju zahtevima drugih ljudi jer time odbacujete sebe, svoju svrhu." Ali i ovo je vrlo važno: Kad počnete da sprovodite odluku da govorite NE onome što ne želite, pokušaji kontrole se pojačavaju i tada morate biti istrajni. A ako sam ja, nekada toliko uplašena, danas ovde gde sam, to može svako da postigne. To vidim kao svoj zadatak: da svojim primerom dam ljudima nadu."

Njene knjige o raskidanju vezanosti (od kojih je prva prevedena i kod nas) vrlo detaljno opisuju praktične tehnike koje možemo koristiti da se "odvežemo" i najzad prepoznamo svoju pravu ljudsku suštinu, ali i metode za prepoznavanje svojih blokada i "alatke" za ličnu zaštitu i jačanje u trenucima ranjivosti. Tehnika je zasnovana prvenstveno na korišćenju simbola (trougao, osmica, pentagram, piramida, mandala, majsko drvo, svetlosni cilindar...) u zavisnosti od specifičnog "problema" kojim se bavimo.

Otkrića otvorenog uma

Jung je svetu predstavio simbole kao arhetipsko sredstvo zajedničko svim ljudima pomoću kojih neka poruka može efikasno da se prenese do podsvesnog dela uma. Oni su delotvorni zato što je jezik podsvesti sačinjen od simbola i slika. Na podsvest takođe snažno utiču i rituali koji nose neku poruku, naročito ako su nabijeni emocijama i ako se sprovode ozbiljno. Čitalac otvorenog uma, oslobođen predrasuda da sve što je uspešno mora da bude komplikovano i tajanstveno, može da dođe do sasvim neočekivanih otkrića.

Naša sagovornica neprestano ističe da je ritual "odvezivanja" od roditelja (ili osoba koje su podizale dete) prvi korak u oslobađanju. Bez obzira na to da li su nas oni kontrolisali, zapostavljali, kinjili, ili možda obrnuto - svojom preteranom ljubavlju i brigom nas sprečili da se samostalno razvijamo, ovaj ritual je obavezan. Dete kao sunđer upija sve te uticaje i nesvesno ponavlja usvojene obrasce ponašanja.

Prema njenim rečima, savremena civilizacija je odavno zaboravila na neophodne rituale inicijacije mladih u svet odraslih koje je poznavala svaka drevna civilizacija, pa danas imamo milione ljudi koji imitiraju naučeno i nisu "autentični" u svojoj ljudskoj misiji. Pravo oslobađanje je retko jer čak ni smrt roditelja ne znači da je osoba slobodna, šta više, često se još jače veže.

Na žalost, nemamo mogućnosti da detaljno opišemo ritual "odvezivanja" od roditelja i drugih autoriteta koji je u knjizi detaljno objašnjen. Tokom ovog postupka (za koji je dovoljno po nekoliko minuta ujutru i uveče ali svakodnevno, tokom bar dve nedelje), koristi se vizualizacija simbola osmice i plave boje, sve dok osoba sama ne oseti da je sazreo trenutak za "presecanje", odnosno razdvajanje dva kruga koji čine osmicu, čime se svaka od osoba koje su u bliskom kontaktu povlači na sopstve­ni prostor.

Gospo­đa Kristal insistira da tek nakon presecanja veza sa roditeljima, treba nastaviti sa presecanjem vezanosti za druge ljude, a zatim i stvari, navike, zavisnosti... I to onim redom i brzinom kako nam bude sugerisala naša Viša svest kada naučimo da vrlo jednostavno stupamo u kontakt sa njom.

"Ima mnogo slučajeva da roditelji menjaju svoje stavove prema svojoj odrasloj deci kada ova preseku veze koje ih spajaju. Pored smirivanja napetosti i skladnijeg odnosa, ljudi često svedoče da su u stanju da sada jedni druge po prvi put posmatraju kao ljude a ne samo kao članove porodice."

Zainteresovani za metodu raskidanja vezanosti koji smo predstavili mogu se javiti Ljiljani Ilić, predsednici KARUNA Reiki centra Srbije. Organizatori obezbeđuju i DVD sa seminara gospođe Kristal u Beogradu.

Snežana Trajkov

“ Daće ti se po veri tvojoj “

OD WONDERLAND 

„ Vaša uverenja stvaraju vašu realnost “ , kako Vi to razumete? Kao klasičan ZP? Da li je vaš život upravo onakav kakve su vam i misli? Da li ste do sada posumnjali u efikasnost pozitivnog razmišljanja?
Sigurno se svima desilo bar jednom, da uprkos svom trudu, očekivani rezultat izostane. Meditirali ste, tapkali, afirmisali se, molili, ali ipak nije ispalo kako ste se nadali. U čemu je problem?
U uverenju. U nekom podsvesnom ili sakrivenom programu , koji je nadjačao svesnu nameru. Niko vas ne sabotira do vas samih. Pitate se, a kako je to moguće? Ja sigurno nisam želeo da se razbolim, da izgubim posao, da me ostavi voljena osoba, da padnem ispit, da…. I u pravu ste. Verovatno niste želeli baš to, niti ste se fokusirali na takvu stvar, ali ona se desila jer ste na nju pristali  tačnije –kreirali ste je.
Pre nego što počnete da negodujete, pozabavićemo se imaginarnim situacijom u kojoj je neko opljačkan, sa objašnjenjem mogućih uverenja koja su dovela do takve okolnosti . Složićete se da se niko ne bi obradovao tome da ga opljačkaju, a pretpostavićemo da se nije ni fokusirao na isto. Kako je onda moguće da se u realnosti dogodi baš to? Moguće je, jer je oštećena osoba sigurno imala neko (ili zbir ) od sledećih uverenja :
- Živimo u nesigurnom okruženju
- Kriminal je u porastu
- Ja posedujem nešto što bi drugi voleo da ima
- Do sada sam imao niz pehova vezanih za imovinu
- Novac je obaveza /nemam ga dovoljno/opterećuje …
Ne moramo biti svesni svih naših programa da bi oni proizvodili dejstvo. U prethodnom primeru se vidi da uverenje ne mora direktno biti povezano sa neželjenom situacijom koja nam se desila, ali da je u širem kontekstu, a posebno u odnosu sa povezanim uverenjma, ipak vrlo važno.
Stoga je najbitnije spoznati sebe. Duboko se zamisliti nad time šta mi ZAISTA mislimo o svetu oko nas ,nama samima i vremenu ( prošlom, sadašnjem, budućem – nevažno je , jer je isto) .
Pokušajte da se ogolite i da iskreno spoznate svoj sistem uverenja. Da, vi sami stvarate sopsvenu realnost. Baš zato je vrlo važno da vidite gde se zapelo i šta biste mogli da menjate.
Ako ste zadovoljni, super. Ako niste, onda pokušajte smireno, bez osude, da razumete šta to stoji IZA vaše želje da uspete u bilo čemu, koja se ne realizuje. Uvek, bez izuzetka, stoji neki od programa (uverenja), a na vama je da utvrdite koji. I tu ste sami sa sobom, što bi zapravo trebalo da bude vrlo motivišuće. Dakle, ne bi trebalo da se menjaju okolnosti. Jedino što treba da se menja, ako vam nešto nije po volji , STE VI !
Neka saznanja neće biti prijatna, to je razlog zašto naš ego ide linijom manjeg otpora i zašto nam muti vid, ali shvatite da su to samo misli. To su samo uverenja, a svako uverenje može da se promeni, baš svako ! Zar to nije ohrabrujuće ? Niste u nemilosti događaja, nisu krivi vaši roditelji, društvo, politika, bivše ljubavi, šef… Ne morate ništa da čekate, možete koliko danas da počnete sa oblikovanjem svoje željene stvarnosti.
Zato svi toliko pričaju o *delovanju u SADA* . Vaša misao SADA, vaše uverenje SADA , privlači odgovarajuću sličnu misao i odgovarajuće uverenje koje na koncu KREIRA sutra. U šta verujete ?
Šta je ono što STVARNO (sada) mislite o sebi? Da li sa jedne strane mantrate kojekakve afirmacije, a u pozadini isplivava osećaj manje vrednosti? Da li možda želite sjajno plaćen posao, ali ste navikli da mislite kako se isti dobija samo preko veze, kako je ekonomska situacija grozna, kako bi trebalo da radite od jutra do sutra, kako nemate adekvatne sposobnosti…?
Ili ste nesigurni i više biste voleli da vam se nešto sažvaće, prorekne, pomogne… Previše ste mladi/prestari za promene ?
Ne odlažite. Nikada nije bio povoljniji momenat , nego SAD, da stvorite neko sjajno uverenje. Uverenje koje će da radi za vas, koje vam je saveznik , zbog koga ste mladji, pametniji, bogatiji…Potrebno je samo da budete iskreni i da razumete da ZAISTA sve možete ( sami ).

http://www.carobnemisli.com/zakon-privlacenja/%E2%80%9C-dace-ti-se-po-veri-tvojoj-%E2%80%9C/

Novi početak nakon prekida

Sve dok ne možete sasvim slobodno da razgovarate o svom razvodu, a pitanja drugih o tome vas uznemiruju, deo vas i vaše životne energije je i dalje blokiran u bivšem odnosu.

Porast razvoda brakova u zemljama zapadnog kulturnog miljea u poslednjih pola veka gotovo je upetorostručen. U Nemačkoj danas razvodom završi 40-ak posto svih sklopljenih brakova, u SAD se razvede svaki drugi brak, dok u skandinavskim zemljama propadaju čak tri od četiri sklopljena braka. Kod nas se ljudi i dalje retko odlučuju na taj potez i kada je brak izuzetno loš, realno stanje je verovatno mnogo lošije od onoga što pokazuju službene statistike.

Strah od samoće, ali i novog početka, nedostatak vere u život i manjak životne energije da se stvari promene, zavisnost od part­nera, bilo u psihičkom, emocionalnom, ili ekonomskom smislu, neki su od najčešćih razloga zašto ljudi pristaju na kompromise, pa često i ceo život ostaju u odnosu koji ih ne ispunjava. Ali najviše uticaja na sve to imaju vaspitanje i kulturni činioci koji upravljaju našim odlukama više nego što smo svesni. U našem regionu se raz­vod braka u mnogim sredinama i dalje smatra sramotom i dokazom ličnog neuspeha, a na samce i razvedene osobe često se gleda kao na ljude sa kojima nešto nije kako treba. Sistem podupire porodični život i u mnogo čemu je prilagođen parovima. Osobe bez partnera često su na ovaj ili onaj način diskriminisane i isključene iz brojnih društvenih aktivnosti pa se zbog toga i same ponekad osećaju manje vrednim.

Da bi izbegli agoniju suočavanja sa vlastitim strahovima i ulaska u zonu nepoznatog kao i da bi se zaštitili od pritisaka, kritike i neodobravanja društva - mnogi radije izaberu da ostanu u neiskrenim odnosima do kraja života. Ipak ostankom u odnosu koji ih ne ispunjava, trajno potiskuju svoje stvarne emocionalne potrebe. Da bi sprečili njihovu manifestaciju u svesti i izbegli bol zbog suočavanja sa istinom, svoju energiju često usmeravaju u razne vrste zavisnosti, u kompenzacijske odnose ili aktivnosti - u alkohol, decu, dom, hobije - ili se u potpunosti posvećuju poslu.

Pa ipak, koliko god potiskivali svoje potrebe, nikad ne možemo u potpunosti da ih utišamo i ako je naš emocionalni segment nezadovoljen, na jednom nivou svog bića uvek ćemo osećati nepotpunost i prazninu. A kada ta praznina počne jače da se manifestuje, možda ćemo ispunjenje i telesnu bliskost da potražimo van odnosa.

Ipak, ljudi koji na taj način kompenzuju svoj emocionalni manjak retko uspevaju da zadovolje svoje potrebe u potpunosti jer u takve, supstitut odnose ni sami najčešće nisu spremni da uđu u potpunosti, otvorenog srca i bez dubokog osećaja krivice.

Lažne emocije

Emocije koje se pritom razviju obično nisu istinske ni zrele, nego su odraz praznine i dubokog nezadovoljstva vlastitim životom. Osim toga, kako najčešće i sami traže ili privlače partnere koji se nalaze u sličnoj situaciji kao oni, u takvim odnosima brzo počne da se javlja frustracija. Ako se u takvom odnosu i dogodi ljubav, ona je gotovo bez izuzetka popraćena velikom boli i patnjom i još većim nastojanjima da se emocije potisnu i sakriju od očiju javnosti i tako izbegnu krahovi u braku. Jer ni tada većina nema hrabrosti da se suoči sa izazovima i iskorači iz lažnog odnosa. Umesto da prihvate izvornu nameru svog bića koje na taj način želi da im pomogne da osveste laž na kojoj su izgradili svoj život, da se otvore prema životnim impulsima i da to promene, pronalaze hiljade izgovora i raz­loga zašto i dalje da ostanu u njemu.

Kada je u takvim okolnostima jedna strana i spremna da sve ostavi i posluša svoje srce, vrlo je retko to spremna da učini i ona druga. Kod ljudi tada počne da se javlja osećaj krivice i odgovornosti prema porodici, a naročito prema deci koju svesno žele da zaštite od bole odrastanja sa jednim roditeljem. Pri tome zaboravljaju da je brak u kome postoji nesklad između dvoje ljudi, u kome nema emocionalne bliskosti, iskrene komunikacije ni poštovanja među partnerima energetski vrlo toksičan za celu porodicu. Nezadovoljstvo i potis­nute emocije kao i nemogućnost da se kroz odnos ostvari primarna čovekova potreba za bliskošću i ljubavi ostavljaju neopisive pos­ledice na emocionalno, psihičko i fizičko zdravlje svih koji su u takav odnos uključeni.

Deca odgajana u takvom odnosu (i onda kada se roditelji pred detetom ­ drugačije ponašaju) nesvesno usvajaju obrasce ponašanja svojih roditelja. Zablokirana srca, zakočeni u davanju i primanju ljubavi, kada takva deca porastu, privući će osobu koja je proživela slična iskustva i sama je nesposobna da istinski voli. Zaljubljivanje koje će se dogoditi između takvih dvoje ljudi biće posledica prepoz­navanja - na dubokom podsvesnom segmentu sličnih vibracija koje svaka osoba odašilje. Nakon stišavanja početnih emocija, umesto da se odnos produbi i dobije na kvalitetu, takvi parovi ulaze u rutinu, jednoličnost i dosadu. Ali baš kao što ni oni sami, odrastajući u porodici bez emotivne bliskosti između roditelja nisu naučili kako tu bliskost da razviju, ili pak izađu iz odnosa koji ih ne ispunjava, oni neće imati snage ni znanja da postupe drugačije. Često će nakon nekog vremena, uprkos neispunjenosti odnosom, po inerciji ući u brak i onda će se cela (već opisana) priča iz odnosa njihovih roditelja ponavljati i u njihovim životima.

Ipak kada ljudi smognu hrabrosti da se suoče sa izazovima i izađu iz neadekvatnog odnosa te kada počnu da osvešćuju sve dimenzije laži koju su godinama potiskivali, u njima se aktivira velika količina boli, ljutnje, samooptuživanja, sažaljenja i frustracije. Tek tada počinju da shvataju koliko su dragocenih godina svoga života uludo utrošili, koliko potencijalno lepih životnih iskustava propustili, ali i koju cenu su platili da bi svoj život držali u stanju prividne ravnoteže. Katkad se u takvim okolnostima čitav njihov sistem vrednosti i kompletna životna struktura koju su godinama gradili počnu rušiti: prolaze kroz lom životne paradigme i istinsku krizu te su često potrebne godine da se od svega oporave (a neki se, ako su predugo čekali i predugo potiskivali nezadovoljstvo, nikad u potpunosti ne oporave).

Nakon takvog bolnog kraha ljudi bi trebalo da daju sebi vremena da u potpunosti osveste sve ono što ih je dovelo u poziciju u kojoj su se našli: obrasce ponašanja usvojene u roditeljskom domu, vlastite emocionalne blokade, nepreuzimanje odgovornosti za život, odlaganje i slično. Ali umesto da neko vreme budu sami sa sobom i da bol koji se manifestovao tokom prekida transformišu u novu, konstruktivnu energiju i nove životne vrednosti koje će im omogućiti da u svoj život privuku drugačiju osobu, većina - da bi nadoknadila propušteno, ali i lakše prebrodila ličnu krizu - želi što brže da uđe u novi odnos. Na taj način zapravo ponovo kontrolišu i potiskuju svoj bol, istovremeno blokirajući proces isceljenja. Ako u takvom stanju i privuku drugu osobu i započnu novu vezu, taj odnos će vrlo brzo poprimiti ista destruktivna obeležja kao i onaj iz koga su izašli te neće moći da se održi. Sve to na dubokom podsvesnom nivou može stvoriti snažan mehanizam otpora prema osobama suprotnog pola i novim odnosima. Iako takva osoba nikad svesno neće da prestane da želi novi odnos, strahovi od ponovnog povređivanja često će biti toliko jaki da će svojim vibracijama blokirati mogućnost da se nešto novo dogodi. Svaku eventualnu priliku - i onu dobru, ako se pojavi - osoba će sama odbacivati.

Dakle, koliko god to bilo teško, ako ste i vi osvestili emotivnu prazninu u svom odnosu, ako nemate volje ili ne vidite smisao da u njemu bilo što pokušate da popravite, ne potiskujte te spoznaje i ne pokušavajte da ih relativizujete. Budite sasvim iskreni prema sebi i ako ne postoje stvarni razlozi koji bi vas sprečili da izađete iz neadekvatnog odnosa (a u većini slučajeva oni ne postoje), učinite to što pre. Ne preduzimajući ništa, činite sebi veliku štetu - u svim segmentima svog bića - gušite i odlažete vlastiti život, ali i sami sebi umanjujete mogućnost za nove životne impulse i nove prilike.

Doba žalosti

A kada se ohrabrite na prekid, dopustite sebi rdoba žalosti i prilagođavanja na nove životne okolnosti, jer promene koje proživljavate su dublje nego što možete da zamislite. Prema nekim psiholozima, za svaku godinu provedenu u braku ili dugogodišnjoj vezi trebalo bi sebi da dopustite barem mesec dana žalosti, ali taj period je zapravo vrlo individualan i razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od iskustva kroz koje je svaka osoba prošla u odnosu, ali i od načina na koji se odnos završio. Ako treba, u tom perio­du potražite i stručnu pomoć jer često u nama još godinama ostanu utisnuti energetski obrasci starog odnosa kojih nismo ni svesni, a koji nas i dalje određuju i podsvesno sprečavaju da u svoj život privučemo adekvatnu osobu i ostvarimo odnos koji će nas emocionalno ispunjavati.

Sve dok imate potrebu da razmišljate o onome šta se dogodilo, dok se osećate povređeno i prema bivšem partneru, umesto mira i ravnodušnosti, osećate bilo kakvu emociju, sve dok ga duboko u sebi okrivljujete za ono što vam se dogodilo ili šta vam je učinio, nemojte ni da pokušavate da ostvarite novi odnos jer time samo gubite vreme i energiju, rizikujući da vam se u takvom stanju svesti dogodi još neprijatnije iskustvo. Dok ne možete sasvim slobodno da razgovarate o svom razvodu (ili prekinutoj vezi), sve dok vas pitanja drugih o tome uznemiruju ili dok zbog osećaja promašenosti i ličnog neuspeha izbegavate porodična ili druga okupljanja, deo vas i vaše životne energije je i dalje blokiran u bivšem odnosu i niste u potpunosti spremni da krenete dalje. Tek kada sami sebe prestanete da sažaljevate, kada ste u stanju u potpunosti i bezuslovno da prihvatite sve što vam se dogodilo i u tome vidite svrhu i smisao, tek kada možete bezuslovno da prihvatite svoju trenutnu poziciju, bez obzira na to što ona možda nije onakva kakvu ste sami sebi poželeli izlaskom iz starog odnosa - tek tada ste zaista spremni za novi odnos.

A kada ste zadovoljni sami sobom i kada zračite pozitivnošću, to će se videti u čitavoj vašoj ličnosti - u izgledu, u načinu oblačenja, u stavu i nastupu. Ljudi će početi da vas primećuju, a svet će vam uzvraćati vibracijom koju mu odašiljete. Vaša duhovna inteligencija će sama kreirati situacije koje će vam omogućiti upoznavanje novih i zanimljivih ljudi ili ćete odjednom početi da ih zapažatie onde gde ih pre niste uočavali. Iz takvog, konstruktivnog stanja svesti samo je pitanje trenutka kada će u vaš život ući prava osoba i kada će se dogoditi ljubav, a ako ste dovoljno senzibilni i sposobni da razumete suptilne subliminalne znakove, tako nešto ćete osetiti i pre nego što se doslovno dogodi.

Danas je kod većine uvreženo mišljenje da je zaljubljivanje u zrelim godinama nemoguće, ali nedavno sprovedena istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da čak trećina ljudi svoje prave ljubavi ostvaruje nakon četrdesete godine života. Ako ste otvoreni prema ljubavi, godine ne igraju nikakvu ulogu. Štaviše, ako kroz sve ove procese uspete da spoznate vlastite životne greške, ako umesto malodušnosti i ogorčenosti životom uspete da oslobodite svoju životnu energiju i transformišete sve ono zbog čega ste prošli kroz takvo životno iskustvo - ono može postati vaš najveći saveznik u ostvarivanju emocionalnog blagostanja. Tek tada, pročišćeni od svih lažnih slojeva svoje ličnosti, emocionalnih i energetskih blokada i destruktivnih obrazaca ponašanja, svesni sebe i svoje vrednosti, bićete sposobni da u svoj život privučete pravu osobu.

Egli Ilić

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/psihologija/novi-pocetak-nakon-prekida

VOLIM TE

- Šta se kaže kada nekoga voliš?
- Pa… ”VOLIM TE” – reče on.

- A ako se uplaši?
- To znači da nije spreman da ga voliš. – reče on.

- I šta se tada radi?
- Čekaš ga. – reče on.

- Kako to?
- Čekaš ga dok ne bude spreman. – reče on.

- A ako nikada ne bude spreman.
- “Ako” su tri mala slova koja, postavljena ispred jedne rečenice, menjaju mnogo stvari… – reče on.

- A šta mu onda kažeš? Lažeš li ga?
- Ne, nastavljaš da ga voliš… – reče on.

- A šta se radi, kada voliš nekoga? Ženite li se?
- Ne. – reče on.

- A zašto se onda svi žene?
- Zato što ne znaju, kako je kada se voli? – reče on.

- Ko zna?
- Ti znaš! – reče on.

- Zašto?
- Zato što nekoga voliš… – reče on.

- Zašto misliš tako?
- Inače me ne bi pitala. – reče on.

- A šta radiš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”?
- Veruješ mu! – reče on.

- Zašto?
- Razumećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.

- Zašto misliš, da mi nisu govorili?
- On ti to nije rekao – reče on.

- A ja, kada sam ga srela?
- Kada su se izlazak i zalazak sunca spojili u jedno… – reče on.

- Kako to?
- Razumećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.

- A šta radiš, kada te neko upita “VOLIŠ LI ME”?
- Ništa. – reče on.

- Zašto?
- Zato što, ako ga voliš, on će to znati… i neće imati potrebu da te to pita. – reče on.

- A zašto onda svi jedni drugima stalno govore “VOLIM TE”?
- Zato što nisu sigurni… – reče on.

- U šta?
- U svoju ljubav! – reče on.

- A šta se dešava kada ljubavi nestane?
- Ništa. – reče on.

- Zašto?
- Zato što ljubavi ne može nestati! – reče on.

- A zašto se onda ljudi razvode?
- Ljubav i brak nemaju ništa zajedničko. – reče on.

- Je li ti znaš sve odgovore?
- Ne… – reče on.

- Pa kako mi onda odgovaraš?
- Sa velikom željom! – reče on.

- Znaš šta?
- Šta? – reče on.

- VOLIM TE!
- Znam! – šapnu tiho on.

http://www.mudremisli.com/2010/11/volim-te-4/

10 saveta Normana Vinsenta Pila

Svako može postići sve što zaista želi i uvjeriti svoj 
um u to. Svi smo mi sposobni za veće stvari nego
što mislimo.

***

Fokusiraj se na danas

Ne nosi sutra sa sobom u krevet.

Isplaniraj svoje aktivnosti i uradi sve što možeš
danas, bez odlaganja.

Nemoj nositi svijet na svojim plećima

Riješi se fiks ideje da si Atlas koji nosi svijet na
svojim plećima. Svijet će se i bez tebe nastaviti
okretati. Ne doživljavaj sebe preozbiljno.

Iznenadiće te rezultat ako prepreke pogledaš direktno u oči

Prihvati da su ti prepreke na putu i učini nešto da ih otkloniš. Kad počneš da ih otklanjaš shvatićeš da uopšte nisu tako teške.

Pronaći ćeš odgovor na pitanje kako nešto uraditi, ukoliko se prestaneš opterećivati pitanjem: ali, šta ako? Umjesto toga, počni rješavati probleme bez odlaganja.

Da bi prevazišao problem moraš ga razumjeti

Razumijevanje kako stvari funkcionišu doprinosi prevazilaženju svake situacije, bez obzira kako misteriozna ili nesavladiva izgledala. Ako ne znaš kako pronaći rješenje posveti se istraživanju kako su to uspješni ljudi radili, pitaj druge, pronađi svoj autentični način…

Očekuj da dobiješ šta očekuješ

Nikakve činjenice nisu toliko važne kao naš odnos prema njima jer to određuje naš uspjeh ili neuspjeh. Način na koji razmišljaš o nečemu može te poraziti prije nego što i pokušaš da išta uradiš u vezi s tim. Preplaviće te činjenice jer misliš da je tako. Stoga, vjeruj da je moguće riješiti tvoj problem. Nevjerovatne stvari se dešavaju onima koji vjeruju. Vjeruj da ćeš dobiti odgovor.

Pokušaj pronaći ljepšu stranu problema

Svaki problem ima u sebi sjeme rješenja. Ako nemaš probleme, nećeš dobiti ni sjeme rješenja.Problemi su za mozak ono što je vježba za mišiće. Oni ga učvršćuju.

Obrati pažnju na svoj vokabular

Obrati pažnju kako govoriš ukoliko želiš da razviješ stanje duhovnog mira. Počni svaki dan potvrđivanjem smirujućih i zadovoljnih osjećanja i dani će ti biti ugodni i uspješni. Nikad ne govori o porazu. Koristi riječi kao što su nada, uvjerenje, vjera, pobjeda.

Ne žuri

Da bi išao brzo, veslaj sporo. Brzina je privlačna, ali ako suviše brzo veslaš čamac ti se možda prevrne. Korisnije je i efektivnije ići sporije, ali sigurno.

Osmisli najkorisnije navike razmišljanja

Naša sreća zavisi od navika koje naš um uzgaja. Stoga svakodnevno vježbaj srećne misli. Čovjek postaje ono o čemu najviše razmišlja. Razvij naviku sreće i život će ti postati uživanje.

Ne uči samo iz svojih grešaka

Svi smo čuli da moramo učiti na svojim greškama, ali ja mislim da je važnije da učimo na svojim uspjesima. Ako učiš samo na svojim promašajima, učićeš samo o greškama. Sagledaj ono što si uradio ispravno jer je mnogo lakše ponoviti ono što je dovelo do uspješnog rezultata.

Norman Vinsent Pil

Strah je “ILUZIJA”

U ovom ću članku pokušati objasniti, kako i zašto je strah glavna prepreka bezuvjetnoj sreći, bezuvjetnoj ljubavi, odnosno spoznaji i buđenju čitavog čovječanstva. Pokušati ću objasniti zašto je ovo društvo, društvo straha što ujedno i objašnjava zašto živimo u društvu natjecanja, netolerancije, nerazumijevanja, sukoba, ratova …itd. I što je najvažnije, pokušati ću objasniti zašto je strah iluzija, i kako je moguće da smo iluziju prihvatili kao stvarnost i dozvolili joj da upravlja našim životima.

Zašto je strah iluzija?

Odgovor je vrlo jednostavan. Strah je manifestacija življenja naših života u onom što je bilo, na temelju čega stvaramo sliku o onom što bi moglo biti. Strah je tvorevina NE življenja u sadašnjem trenutku, strah je tvorevina naših misli, naših uvjerenja, vjerovanja o onom što je bilo, na temelju čega stvaramo sliku što bi moglo biti. Ili jednostavno rečeno, zamišljamo što bi se moglo dogoditi, a zatim se uplašimo vlastitih misli, umotvorina, fikcija. Život u onom što je bilo i što bi moglo biti, a ne u SADAŠNJEM trenutku, stvara, manifestira strah.

Bezbroj puta smo se u životu uvjerili da naša vjerovanja o onom što je bilo, ili predviđanja onog što bi moglo dogoditi, nisu bila točna, da smo živjeli u iluziji, odnosno da smo se uhvatili u iluziju vjerovanja što je bilo i što bi moglo biti. Pa stoga možemo zaključiti, ukoliko ne živimo u sadašnjem trenutku, živimo u iluziji misli, uvjerenja i vjerovanja što je bilo, odnosno što će biti. Ako živimo u iluziji, a ta iluzija stvara, manifestira strah, onda je i strah ILUZIJA, jer iluziju ne može stvoriti, manifestirati ništa drugo osim ILUZIJE. Laž može stvoriti samo novu laž.Strah je tvorevina iluzija, i kao takav, sam strah je iluzija.

Strah je ukorijenjen u iluziji, hrani se i održava iluzijom, i kao takav, ne može biti ništa više od iluzije. Koliko god laži povezali zajedno, one ne mogu tvoriti istinu. Laž je laž pa čak i onda kada je prihvaćena, smatrana istinom. Strah je iluzija jer je satkan od iluzija. Prihvaćanje straha kao stvarnosti, jednako je prihvaćanju laži kao istine. Koliko god nam laž djelovala istinitom, laž će uvijek biti laž baš kao što će strah uvijek biti iluzija, umotvorina.

Istina je smrtni neprijatelj ILUZIJE, stoga strah (iluzija) može samo postojati kada živimo u iluziji (strahu). Na iluziju možemo gledati kao na laž, laž koju smo u nekom trenutku prihvatili kao istinu, odnosno iluzija je laž, laž za koju vjerujemo da je istina, stvarnost.

Ova teza još jednom dokazuje, kako vjerovati znači ne znati. Problem je u tome što mi na tu vjeru, gledamo kao na istinu. Istina je istina, oko istine ne postoje vjerovanja, uvjerenja, misli, možda je možda nije. Istina jednostavno JE. Iluziju možemo prepoznati na jednostavan način, nikada nije sama, oko nje su uvijek misli, uvjerenja, vjerovanja …..

Sve negativno proizlazi iz straha, sve negativno jest manifestacija straha, odnosno strah, samo u različitim oblicima

Današnje društvo je društvo misli, vjerovanja, uvjerenja, odnosno iluzija. Pošto iluzija (laž) može jedino manifestirati iluziju, nije ni čudo što je svijet pun laži, nepravde, netolerancije, sukoba, ratova …… jer što drugo iluzija može stvoriti, zasigurno ne LJUBAV, jer ljubav je istina, a istina je smrtni neprijatelj iluzije (straha, laži).Iluzija je suprotnost istini. Kako istina ne može biti na istome mjestu sa iluzijom, tako niti iluzija ne može dijeliti isto mjesto sa istinom. Ili ako hoćete, ne možete istodobno živjeti u strahu i biti puni ljubavi, ili obrnuto. To je ujedno i razlog zašto je u današnjem društvu, društvo laži, obmana, odnosno iluzija sve naopako, jer da bi opstalo kao takvo, takvo mora i biti, takvim se mora održavati:

Liječnici uništavaju zdravlje, pravnici uništavaju pravdu, sveučilišta uništavaju znanje, vlade uništavaju slobodu, glavni mediji uništavaju informacije, a religije uništavaju duhovnost.’

Zašto? Zato što je to njihov zadatak.

Sve strukture u društvu: politika, religija, školstvo, pravosuđe, zdravstvo …itd. temeljene su na laži, jer njihova glavna svrha jest, širenje laži, nametanje čitavom društvu laži kao istine, odnosno stvaranje vjere kod svakog pojedinca, da je laž (iluzija) istina.

Zbog toga nije važno dali vjerujemo jednoj ili drugoj političkoj opciji, dali vjerujemo religiji ili školstvu, zdravstvu, važno je samo da vjerujemo, da smo bilo koju od laži prihvatili kao istinu, odnosno da smo se uhvatili u iluziju, da vjerujemo da je iluzija stvarnost. Vjera je najčešća riječ koju čujemo od naših bilo političkih, religijskih ili nekih drugih vođa. Uvjeravaju nas da je danas potrebno samo vjerovati i sve će biti dobro, sve će se posložiti kako treba. Pa tako čujemo: vjerujte vladi, vjerujte pravosudnim organima, imajte povjerenje u policiju, zdravstvo, vjerujte crkvi, svećenicima, vjerujte da izlazimo iz krizi, vjerujte da je članstvo u EU nešto najbolje što nam se može dogoditi, vjerujte, vjerujte, vjerujte ……………………..!!

Vjerovati znači ne znati, a neznanje je strah, a strah znači da nas drže za jaja, da nas imaju u šaci ove iluzorne stvarnosti.

Kako istina i iluzija ne mogu dijeliti isto mjesto, da bismo prihvatili istinu, moramo odbaciti naša uvjerenja, vjerovanja, moramo odbaciti iluziju (strah). Strah je glavna prepreka duhovnom razvoju, spoznaji, strah je ono što nas drži za naša vjerovanja, uvjerenja, za naše iluzije. Istina ne može braniti iluzije, ali iluzije može braniti strah, pošto je strah iluzija. Odbacivanju iluzija, priječi nas iluzija, odnosno strah, strah od novog i nepoznatog, odnosno od gubitka starog i dobro poznatog. Ali kako se bojati novog i nepoznatog, kako se bojati nečeg za što niti ne znamo što je. Kako se bojati gubitka starog i dobro poznatog, ako ne znamo što je novo i nepoznato, ako ne znamo dali ćemo uopće izgubiti staro i dobro poznato? Tako što smo se uhvatili u iluziju misli, predviđanja, odnosno iluziju što je bilo i što bi moglo biti, koja je pak stvorila iluziju straha, kao obranu same sebe (iluzije).

Učinite ono čega se bojite i strah će sigurno umrijeti

Iluzija zvana strah, je zadnja linije obrane iluzije za koju vjerujemo da je stvarnost. Strah (iluzija) je suprotnost istini, a istina je suprotnost iluziji (strahu). U našoj kratkoj povijesti je bilo mnogo velikih i hrabrih ljudi koji su govorili istinu, ali govoreći istinu, postali su neprijatelj ove iluzorne stvarnosti, stvarnosti laži i obmana, uvjerenja i vjerovanja, nerazumijevanja, sukoba i ratova, i kao takvi ubijeni su od strane straha, straha od gubitka moći, preživljavanja  iluzije.

Iluzija zvana strah je glavna prepreka buđenju, spoznaji bezuvjetne sreće, ljubavi. Da bismo se probudili, moramo odabrati, mora postojati izbor, ali u koliko živimo u strahu (iluziji), izbor za nas ne postoji, već živimo u iluziji izbora, u iluziji kako je svaki izbor naš izbor.

Strah je uzrok neugodnih događaja, a ne zaštita od njih

Ali izbor pod utjecajom straha nije naš, već je tvorevina straha (iluzije), i kao takav je iluzija izbora. Svaki naš izbor koji je temeljen na strahu (iluziji) od toga što će drugi reći ili misliti o nama, od ismijavanja itd., je daljnje stvaranje straha (iluzije), pošto je sam izbor manifestacija straha (iluzije). To je ujedno i jedan od razloga zašto se ništa ne mijenja, ma koliko mi težili tome. Promijene su nemoguće dokle god naš izbor diktiraju strahovi (iluzije), jer ono što diktira izbor, je i ono što određuje krajnji rezultat, manifestaciju izbora. Ukoliko strah (iluzija) diktira izbor, jedino što može manifestirati taj izbor, jest strah (iluziju). Evo primjer. Kontrolu, moć nad drugima želimo iz straha, no, kada postignemo određenu razinu kontrole, moći, tada živimo u strahu od gubitka te moći. Strah stvara strah i tako u krug. Sve što proizlazi, sve što je pokrenuto strahom, na kraju će manifestirati strah.

“Često zbog straha pred nekim zlom upadamo u još veće zlo.”

Danas ne izabiremo, radimo ono što mi želimo, već što nam strahovi (iluzije) diktiraju. Radimo stvari koje od nas očekuje obitelj, rodbina, prijatelji, okolina, društvo, a ne ono što mi stvarno želimo, a sve iz straha od toga što će drugi reći ili misliti o nama u koliko odaberemo, učinimo nešto izvan okvira propisanih nam normi.

Čudimo se kako je današnje društvo nezadovoljno unatoč svim materijalnim bogatstvima, pa kako ne bi bilo, kad svi radimo ono što drugi žele, a ne ono što mi želimo. Strah je glavni razlog nezadovoljstva. Uhvatili smo se u iluziju ispunjavanja normi, posjedovanja određenih stvari kao alata za postizanje zadovoljstva, sreće. No kako pronaći sreću u ispunjavanju normi, posjedovanju određenih stvari, kada je sreća u nama? Traženje sreće van nas samih, jest udaljavanje od sreće. Traženje sreće u određenim stvarima, događajima, je iluzija, a iluzija može samo stvoriti, manifestirati iluziju sreće. Dokaz da smo postigli samo iluziju sreće, iliti ego sreću, je taj što takva sreće traje svega nekoliko sati, dana, a tada trebamo novu dozu iluzije kako bismo bili sretni. Spoznaja istinske sreće, jest postizanje stalnog stanja sreće, sreće koja ne ovisi o ničem, uz koju se ne vežu događaji ili neke materijalne stvari, ona jednostavno je, sada i ovdje.

OSLOBAĐANJE OD ILUZIJA (STRAHOVA)

Danas sloboda ne postoji, a mi smo ti koji možemo odabrati slobodu za svaku osobu na ovoj planeti. Zatvorenici smo zatvora bez zidova i okova, zatvorenici smo naših uvjerenja, vjerovanja, naših misli, odnosno, zatvorenici smo ILUZIJA (strahova). Nalazimo se u zatvoru koji ne možemo opipati, nanjušiti, okusiti, nalazimo se u zatvori za naš um. Toliko smo se uhvatili u iluziju slobode, da slobodu smatramo zatvorom, a zatvor slobodom. Toliko smo uhvaćeni u iluziju slobode, da ljude koji nas žele osloboditi, smatramo neprijateljima, onima koji nam žele oduzeti slobodu.

Strah od novog, strah od gubitka starog i dobro poznatog  je ono što nas drži u ovoj iluziji slobode, u ovom zatvoru za naš um. ILUZIJA zvana STRAH, je i zatvor i stražar. Strah je razlog zašto smo prihvatili iluziju kao stvarnost, i strah (iluzija) je jedino što nas i može zadržati u ovoj iluzornoj stvarnosti, zatvoru za naš um, zatvoru izgrađenim od naših uvjerenja, laži koje smo prihvatili kao istine.

“SAZNAJTE ISTINU I ISTINA ĆE VAS OSLOBODITI”  Kako je istina smrtni neprijatelj iluziji, istina je jedini alat za oslobađanje od ove iluzorne stvarnosti, stvarnosti nerazumijevanja, mržnje, krivnje, sukoba, ratova …itd. Istina je ono što se nalazi u nama, mi smo istina, samo moramo odbaciti iluzije (strahove), osloboditi, spoznati istinu, i istina će nas osloboditi!

Pobjeđuje nas samo ono čega se plašimo

Velimir Gašparić

Suoči se sa svojim najdubljim strahom. Poslije toga, strah gubi snagu. Nestaje i osnovni strah – strah od slobode. Najzad si slobodan

 http://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/strah-je-iluzija/